Pospanost, umor i (ne)postojanje

Spreman, čvrstog stava tela, posmatrao je odraz u ogledalu. Nazirao je izgled u polumraku hodnika. Zauzeo je stav, nepoznat, spreman da iznenadi sebe i njega ... Jak, snažan udarac, ogledalo ko je vibrira i... Iznenadnim i snažnim zamahom, ništa nije učinio, odraz je stajao miran, nepomeren i nezainteresovan ...

„Nisam ga probudio." zaškrguta zubima. „Ovaj pokret, pripremao sam godinama, iz dana u dan dovodio ga do savršenstva ! I ogledalo sam postavio u ugao zatamnjen, da sprečim iznenađenje, da učinim iznenađenje i ništa. Prašina koja pada sa ogledala, ulazi mi u pogled, miris, izaziva mi kašalj i ništa..."

 Vukao je kvaku od ulaznih vrata, više u besu i želji da učini makar nešto narušujuće, nego što bi proveravao da li je zaključanost hermetčkog prostora potpuna. Na kraju, pred osetnim umorom, odustao je, odšetao u osvetljeni kutak i sasvim mirno zapalio cigaretu.

Naredno vreme, za koje nije sasvim siguran koliko je izmereno, proveo je u zvižducima. Melodija za melodijom, uvek prekinuta posle nekoliko ispuštenih tonova, pokušaji pevušenja, iznuđena razdraganost besa i ...

„Iznenadiću ga." Naglo poskoči iz ležeg položaja, započe ples. „Sada ću ga iznenaditi. Zauvek završavam ovaj dugo iščekivani duel. Pospanost, umor i ... On sada ne očekuje i ja ću se prišunjati, iznedada ću pretvoriti stanje iz zmijolikog puzanja, u snažan i surov skok... Daaaa, večeras, zauvek, napokon.“

Iza gvozdeno zaključane zatvorenosti, u potpunoj tami, odjeknuo je snažan prasak. Odjekivao je celim hodnikom. Natopljena šaka, skupljala je kapi... Osetio je mir mraka, bio je siguran i ...

 Ispruženo telo, pospano... Povremeno bi otvaralo jedno oko. Umor se slivao sa hladnim kapima... (NE)postojanje je postojalo...