Postelja

Spavao je nesvestan mog prisustva. Pogledom sam ga obavijala  kao listovi glavice kupusa svoje jezgro, sigurno i savršeno zaštitnički, puštajući ga da sanja u udobnoj postelji nežnih, zelenih nijansi životnih sokova. Najzad, legoh pored njega. Toplota moga tela grejala je to uspavano biće. Uživala sam u svakoj njegovoj krivulji, udahu i izdahu. Jednog momenta otvori lenjo oči, zatim nabaci onaj razvučeni osmeh.

“Dođi, lezi na moje grudi…”

U tri poteza se udobno smestih. Kosa se rasula po njemu nikad bezobraznije i nežnije. Prolazio je rukom po njoj kao da miluje klasje. Uspavljivali su me ti ravnomerni pokreti. Slučajno spustih ruku na njegov stomak. Taj potez je bio okidač za njegovu požudu. Skupio je klasje u poveći snop i polako povukao ka sebi, nameštajući tako moje lice ka njegovim usnama.

“Rekao sam ti da sam tu osetljiv i sada ćeš morati da “platiš”svoju zaboravnost!”

“Stvarno misliš da sam na to zaboravila?”

“Eh, ti…”

Sve se to urezalo savršeno u moju svest, baš kao skladno izrezbareno lepo umetničko delo strasti i ljubavi. Toplina tog mesta, te postelje, bilo je, a i sada je, velika inspiracija. Umela sam da ga tumačim kao neko mesto savršenog zločina ljubavi. Od tada sam u svakom tražila tu toplinu i te momente  kao sa tobom.

Zagrljaj? Bilo je više kao traženje poznate kuće u nepoznatoj ulici i nada da ću kuću ugledati iza ugla. Tuga, opet pogrešna ulica. Nema te.

Strasni poljupci? Žar koji se brzo gasio. Nestao si.

Dodiri? Nijedan kao tvoj.

Posle nebrojeno smena godišnjih doba, raznih oluja, letnjih vrućina i hladnih, vetrovitih i kišnih  dana ne nađoh je. Da nije  na mostu? Ne. Na nebu? Ne. U nečijim očima? Ne.

I jednoga dana pronađoh odgovor. Kakvo savršeno mesto nezaborava! San.

Kakva krvava posteljica tek rođenog deteta i plač njegov kao moja poezija! Utroba mi zbog tebe gori.

Kako mila njuška vernog psa! Dečja radost.

Kako divno oslikane čežnje na papirima u boji! Imam ih na stotine.

 Kako divna ja u lavirintu srčanih komora! Ah, tu si! Pronađoh te…Pst, samo spavaj mili, ne brini, sidra sam vešto zakačila za meko tkivo bola, koji je to prestao da bude.

Nisi to znao? Ni ja.