Praznina praznine

U danima potamnele praznine, čuli su se tihi zvuci blede praznine. Stidljivo kao tačkice bledeli su na oronulim, nabujalim buđima, potpuno tamne praznine. Miris praznine, zvuk praznine, obojenost praznine i dugi hodnik, koji je nestajao u praznini. Neprirodna tišina uspavanosti, omamljena gomila praznine i prazno vreme, koje je prazno i zaustavljeno...

Prazni ružičnjaci, nabujali do tačke praznine koja se pružala ka zatvorenom nebu? Opasane prazne zidine, skriveno prazni tragovi ugaslih staza i zatvorena praznina pod zemljom koja se nije osećala pod teretom praznih pokreta...

Praznina praznine,  ispunjeno je postojala, živela je ispunjenu prazninu. Nadvladala je u dugotrajnoj skrivenosti zamke postojanje, klizila je i kao zmija, gutala ga. Jednom, u snu, u iščekivanju jutra, prekrila je sve i kao ogromna neman, ...

Nemirni snovi, retka svetla buđenja, kradljivci koji su bežali kroz raskvašenu od rose travu... Prizori nepraznine, zaboravljeni i... Odjeci pesme koraka, probuđena zgažena svetlost ...

Nepraznina... Izbrisana praznina... Miris očišćene buđi i...