Priča o tebi

Odakle god da počnem priču o tebi, ona se nikada ne završava. Kod mene sve brzo prolazi, samo ti traješ, evo već godinama. Par puta sam pokušao da te pošaljem u zaborav, ali uvek dobijem istu odbijenicu na kojoj piše da u zaborav ne primaju nezaboravne. 
Brdo cipela sam potrošio lutajući ne bi li te negde usput zagubio, ali gde god sam pošao, ti si me tamo čekala. More reči sam potrošio na rečenice u kojima nema tebe i ne vredi, kako god ih da složim, na kraju mi ostanu samo dve reči. Nedostaješ mi. 
Da, nedostaješ mi i to je moja najkraće napisana biografija. Na nekom od razgovara za posao, na pitanje šta umete da radite, ladno mogu reći da umem da te nemam. Ja sam doktorirao nemanje tebe, ali u tom nemanju imao sam te i previše, više i od onih što su te imali svako jutro na svom jastuku. Uvek si mi bila tu negde. Na dah od uzdaha, na otkucaj od srca i na tren od večnosti. Bila i ostala. 
Ti si moja priča bez kraja ili beskrajna priča, kako god da je nazovem, proći će čini mi se i život, a ti ćeš i dalje trajati. 
I zato, nigde ja više ne mrdam, jer besmisleno je bežati kada je svaki moj dolazak sebi zapravo odlazak tebi.