Promenila sam mene zbog sebe

Još uvek imam isti sat, ali mi vreme nije isto. I kazaljke na njemu se ne pokreću mehanikom već ih pomeram mislima. Stvorila sam svoje vreme. Ono nema ni sekund, ni minut, ni čas. U stvari moje vreme nema ni vremena. Ono ima samo mene u njemu i zato mi je vreme i ne gubi se.

Imam isti mozak, ali drugu pamet. Rešila sam da dam otkaz onoj pametnoj i zaposlila sam glupu pamet. Ona ne razmišlja svojom glavom već mojom. Radi sve što joj kažem. „Lezi..diž’ se..ustaj..sedi“...spavaj. U mom vremenu ona više spava nego što je budna. Budna je u vašem vremenu, a ono nam nije isto. 

Promenila sam i pogled. Stari zamenila novim. Ne gledam isto, a ni u isto. Prethodni je buljio u pod, a ovaj vidi samo nebo. Očima mu rasterujem oblake.

Zapušila sam nos. Tako ne osećam tuđi smrad i mirišem sopstvene mirise.

Zapušila sam i uši da ne slušaju gluposti. Pustila sam im svoju muziku. Onu uz koju volim da plešem, onu za koju sam sama pisala note i zaključala ih violinskim ključem da ne mogu da izađu iz mene. 

Usne nisam promenila jer sam uvek volela njihov glas nerazuma razuman samo meni. Volim i dubinu tog glasa, taj ume da zaroni i u najprljavije vode, blato, mulj, pa da izroni pre nego se sam isprlja. Oni su čuvari mog jezika.

Njega sam naoštrila na tupe. Tim jezikom sam prestala da govorim maternji i naučila ga esperanto. Zato ga mnogi ne razumeju.

Licenisam sakrila već njegov izraz, a kupila sam mu i par novih. Smenjuju se u zavisnosti pred kojim ogledalom stoje i čijim.

Svoju dušu sam prodala skupo i bogata sam. Tim novcem plaćam tuđe jeftino. Duh im ukradem, a tako bez duha i duše živi umiru u najgorim mukama najsporijom smrću. Bedna je ta njihova sirotinja, ali sam zbog nje ja bogataš.

Moral sam poklonila grehu, jer je bio previše grešan za mene. Potpisali smo ugovor o doživotnom izdržavanju koliko god da života ima.

Srce sam poklonila tuđem srcu, jer mi ni ne treba. Bez njega lakše dišem i živim. Ne treba ono ni njegovom srcu, ali ga drži negde u svojoj vitrini, komori pod neprobojnim staklom.  Moje srce i onako nije lomljivo, a ako mi ikad bude zatrebalo znam da će da mi ga vrati.

U želudac sam sipala kiselinu i namerno ga oštetila kako ne bi mogao da svari sve otrove koje mu serviram i koje mu serviraju.

Stomak sam nahranila istinom i više ne dozvoljava da ga prevari glad. Sit je i laži.

Vaginu sam dala demonima koji su je opsedali.Više nije opsednuta ona nego oni, a bez nje sam ja anđeo.

Noge su mi ostale iste, ali sam obula veća stopala i teža, koja gaze sve pred sobom. Imaju brži korak od prethodnih. Osim toga su i magična,ponekad se pretvore u krila. Ne letim visoko da ne bih nisko pala, i zato samtada u niskom letu.

Nešto svoje staro sam zamenila svojim novim, nešto uništila i stvorila, ponešto  prodala, kupila ili poklonila. Neke slabosti sam ojačala, poneku snagu oslabila. Malo dala, mnogo uzela, pa čak i ukrala...Promenila sam se zbog mene, da bih se sačuvala.

Zadržala sam i isti život, ali on mene nije. Više nisam u njemu.