"Proslava" skrivene tuposti

ON je prezrivo pogledao... Podsmehnuo se sebi u neviđenju, prekrio...okrenuo lice i pogledao senku na zidu... Isljučio je svetlo u ranoj večeri i ubrzo zaspao.

U identičnom položaju, naspavan i odmoran, podigao je sebe u 6 sati probuđenog jutra. Lako i bez napora odvojio se od postelje i uz pevušenje, započeo je rutinu prekinute rutine...

Ispod raskošne krošnje jednog od najstarijih stabala, naslonjen na njega, uživao je odmaknutom koraku sunca, skladno u ritmu, zatvarao bi oči i budio se. Oronuloj grani tik iznad glave, skriveno, u poverenju da niko ne sazna, nešto je prošaputao. Čak se osmehnuo i skrivao osmeh izrečenom tajnom...

Klizio je po rakvašenoj stazi, zamišljen, izraza lica koje premišlja, podseća se, na čas brstima dodiruje prste druge ruke, broji ?

Nejasno mu je, zastaje na stepeništu između dva sprata, korak mu klizi u povratak, nazad do ... Nesiguran je i lomi se, da li ili da li ...

Izvaljen na fotelji, prekriva lice, povremeno posmatra ono, davno ili nedavno prekriveno, zaboravljeno, ostavljeno... Strgne prekrivač za pogled, naglo krene i ... Ustukne, vrati se na početak ...

Zvuk motora huči kroz dosadnu kišu, ali oprezno se osmehuje, nada se i zna ili ...

Udobno mu je. Prijatno se oseća okružen paučinom koja se spušta iznad glave. Pogled ne pomera, ispred je, čvrst i siguran i u njega, ušetaće praznina. Nazire je kako u najezdi preskače nataložene kapi... Koraci ničega, odjekuju ulicom i sve bliži su...

Sija. Radostan je. Nemi glas odjekuje, radosno mnoštvo klizi, stapa se...

Kiša ne pada. Ne vidi je u zgusnutoj tami... Ćuti i... Ne odgovara na pitana sebe koji sedi iza. Ne dozvoljava da se prekine ispunjenost...

U  istom položaju... Tek koji minut prošlo je šest i vetar... Ustaje...