Pseći rodoslov

Prema nekom psećem redu I rodoslovu, svi štenci iz jednog legla treba da nose ime istog početnog slova. I tako, potomak moćnog, doduše u psećem rodu moćnog, Zevsa i keruše Zare morao je da se krsti imenom na Z. Sreća da tada još nismo znali za ovog Zelenskog, verovatno bi ga uvrstili u moderni rodoslov, tako da kučeći matičari prostrše pred mene spisak od desetak psećih imena u trendu. Zagor, Zilly, Zortan, Zevs, Zen, Zex I sve tako redom. Ona mala pufnica meke mokre njuškice gledala me je svojim umiljatim okicama sve govoreći:

Nećeš valjda! Neću nikada naučiti da idem napolje kad mi se piški I srediću ti nov, tek izlakiran parket. Samo se usudi da me nazoveš Zortan. Ili Zex. Kao neki kopilan u rodu Rexa. Ili ti kakva si, voliš one knjige, možda me nazoveš I Zilahi. Pa da mi se svi kučići u školi smeju. A I dreser ne bi baš znao kako da vikne: Zilahi, na mesto.

Ja mudrujem I neću, pa neću. Ni jedno od ponudjenih mi se ne svidja. Kažem da ću doći sutra da konačno to rešimo.

Sedam u kola, palim motor, a na radiju omiljeni Bowie i Ziggy play gitare. Okrećem auto I vračam se:

Možda neće umeti da svira gitaru, ali zvaće se Zigi.

Danas je negde medju zvezdama, ali zna da slušam Bowiea.  I sećam se, I malkice plačem…

Autor Slađana Belko