Rad na građevini

U toku studiranja živeo sam godinu dana u studentskom domu Penezić na Zvezdari. Uselio sam se u dom u januaru devedeset devete i tu dočekao bombardovanje. Uprkos tome, lepe uspomene me vežu za taj period mog života. Upoznao sam neke zanimljive ljude iz raznih krajeva bivše Jugoslavije.

U jednom od blokova živeo je moj drug iz srednje škole, Milorad Veljković, zbog velikog nosa prozvan Mišo-Capin. Mišo je studirao Višu građevinsku školu i povremeno fizikalisao na građevini.

Početkom jeseni, te godine, išao sam sa njim da radim. Upisao sam četvrtu godinu fakulteta, a do početka predavanja je ostalo petnaestak slobodnih dana. Baš tada je zafalilo fizikalaca na gradilištu gde je Mišo radio. Pitao me je da li bih radio i ja sam pristao.

”Dnevnica je dvaes’ maraka”, reče, ”jes’ da se radi dvanes’ sati, al’ nije loša para.”

” Može, nije problem, trebaju mi pare”, rekoh.

Ujutru je po nas došao mini-bus u kojem su bili radnici i jedan inženjer statičar. Ušli smo u bus i krenuli prema gradilišu koje je bilo udaljeno pet-šest kilometara od doma. Statičar je odmah počeo sa mnom da priča, odnosno, da me ispituje i mudruje prosvetiteljski.

Posle kraće vožnje mini-bus se zaustavi ispred semafora. Sa desne strane, na parkingu, jedna žena starosti oko četrdeset godina, lepa, zgodna, lepo obučena, otključavala je auto.

„Ko li ovo jebe?”, promrmlja Mišo-Capin.

”Elita”, odgovori statičar.

”Jebem ti život”, reče Mišo.

”Polako, mlad si, ima nade za tebe”, reče statičar.

Žena uđe u auto i zakloni se od naših pogleda. Uključi se zeleno svetlo na semaforu i mini-bus nastavi prema gradilištu. Ubrzo stigosmo, presvukosmo se u staru odeću i dobismo od gazde, građevinskog preduzimača, zaduženja.

Prvi dan sam radio na mešalici. Mišo je gurao kolica sa pripremljenim betonom. Statičar se muvao okolo, razgledao kako majstori postavljaju armaturu na već gotovu oplatu i pametovao. Znaš li ti dečko šta je vodocementni koeficijent? Kako ne znaš šta je vodocementni koeficijent.

”Ne ulazi sa njim u raspravu, pusti budalu”, šapnu mi Mišo u prolazu.

Drugi dan smo istovarali cement iz kamiona i razbijali stari beton pomoću macole i hilti bušilice. Treći dan ponovo betoniranje. I tako redom, punih petnaest dana, bez dana odmora.

Težak, iscrpljujući posao, koji uzima svu snagu i lomi dušu Za zarađeni novac kupio sam zimsku jaknu i cipele. Prigrlio sam knjigu.

Autor Milan Neđić