Reci mi

Reci mi, molim te, da li još ima onih vrelih kifli, posutih solju, kod onog debelog pekara sa pocepanom majicom na stomaku, kome viri pupak kao najstrašnije oko Kiklopa?

Volela bih da znam da li se sećaš mirisa lipa na putu u nepoznato?

Reci mi, molim te, zašto ljuto i slatko mogu da budu dobra kombinacija i kome? To mi nikada neće biti jasno...

Ej, sada sam se setila, nikada te nisam pitala, da li si ikada razmišljao o majci? Da li si ti, takav, imao majku? Šta je tebe, takvog, rodilo? Verujem da si sam sebe rodio...

Reci mi, još samo ovo, da li si i dalje kolekcionar maski? Da li i dalje putuješ po svetu i kupuješ one retke, skupe maske bogatog sveta, glumiš radost zbog obilja i bojiš se nemaštine?

Ma, samo da znam, da li tvoja strast još ima nade ili je beznadežna u tom tvom veštačkom osmehu, sa očima klovna?

Ma, molim te, da li imaš hrabrosti, ikada, da vidiš sopstveno lice?

A? Da li bi sebi rekao istinu ikada? Ili si ostao kukavica bez mašte, naduvani pajac sa umišljenom misijom uspešne individue?

Bože, reci mu Ti kad ne može on sebi!