Remi

Pohvalio se šahovskim figurama koje su bile, kako je rekao, unikatni ručni rad. Hvališa nije bio vešt poznavaoc šahovske igre, zapravo skoro pa da uopšte nije ni bioali su figure bile njegova dragocena svojina koju je dobio na poklon od brata. „Veliki je čovek taj moj brat. Od ujaka. Proputovao je taj svet uzduž i popreko. Svakakvog đavola ti je taj video.“ Pričao bi o svom bratu i prepričavao bi raznorazne događaje i avanture kao da je i sam bio njihov očevidac.
Neposredno nakon što je dobio šah na poklon u knjižari je sramežljivo kupio knjižicu sa lekcijama iz šahovske igre. Na prvoj strani bio je Puškinov citat:“ Neka je blagoslovljena moja duša, što sam naučio šah“. „Ćero, ko je Puškin?“ upitao je sutradan unuku koja je žurila u školu. Bio je zadovoljan saznanjem da u pitanju rus i „neki pisac“
U momentima razbibrige uzeo bi svoj kupljeni priručnik i na šahovskoj tabli bi pravilno poređao figure.Zatim bi, sa kažiprstom na slepoočnici, promatrao svoju formaciju i divio se tom crno-belom polju i igri koja je više od igre, izum koji je svet opčinio.
Danas je kod šahiste početnika navratio omanji, trbušast čovek sa licem boje crvenkaste gline. Taj glineni oblik kao da je izvajan na brzinu i gurnut u pećnicu kako bi popunio mesto. Njih dvojica su kroz život delili klupu, namazan okrajak sa kajmakom, momačke dane i sada staračke. Pridošli gost, iako trbušast nije obilato jeo, čak bi se moglo reći da je bio zloješan. Njegova građa je jednostavno bila neskladna. Da li zbog svoje spoljašnosti, tek, čovek je oduvek delovao stidljivo i uvek je obarao pogled kada bi ga neko pogledao. Nikada nije mnogo govorio, eventualno da odgovori ako mu je postavljeno pitanje. Kada se u kasnim tridesetim oženio, bez neke loše namere su ga zavitlavali da je njega supruga zaprosila jer on ne postavlja pitanja. Smešio se tada i bilo mu je drago i možda je u tim momentimapo prvi put bio ponosan na sebe. Uspeo je da se oženi.
Njegova izabranica zapravo nije ni bila njegova izabranica. Doveo mu je njegov brat od ujaka. Njegov prijatelj je od svog brata od ujaka dobio šah, a on je od svog brata od ujaka dobio životnog saputnika. Neko je njegovu suprugu identifikovao kao nekadašnju prostitutku i to je ispričao dvojici svojih prijatelja u strogom poverenju. Ako tajnu zna jedna osoba, ta tajna ima jedno krilo i teško joj je leteti. Sa dva krila i jednim rezervnim priču su kroz par nedelja znali svi u širem okruženju. Iako njemu niko ništa nije rekao on je osetio ta govorkanja. Isto to je osetio kao dete kada su druga deca, kroz šapat, govorila da je on kopile. Zato je bio povučen i nije se igrao sa decom. Bojao se. Bojao se da će kroz igru nekog naljutiti pa da će taj neko na glas reći ono što se šaputalo. Plašio se glasno izreče istine.
Uzeo je pešaka i pažljivo, gotovo bojažljivo ga pogledao. Držao ga je čvrsto prstima strepeći da ga ne ispusti.Vratio ga je ubrzo na njegovo mesto. „Pogledaj kako je kralj urađen, zar nije dobar rad?“ Odgovorio je tiho u svom stilu:“ Jeste, svaka čast.“ Sedeo je i sa njegove strane su stajale poređane bele figure. Njegov prijatelj je sedeo preko puta njega. „Da odigramo jednu?“ upitao ga je kao da je vešt u toj igri, a kao da je njegov gost ništa manji velemajstor od njega. „Ne, ne...ne znam da igram.“
Prijatelj ga je ponudio da ručaju zajedno, a ovaj je odgovorio da nije gladan. Rečenica bi se obično tu završila, ali ovog puta je nastavio. Rekao je da sada ne može ni da jede, da ga muče zubi i želudac i da je najlepše jeo sa njim kada su kao deca delili užinu. Dodvoravao se svom prijatelju ali je ubrzo zastao. Više nije znao kako da kaže, pita...posle čitavog, mukotrpnog minutatišine njegov domaćin ga je pitao:“ Koliko?“ Bljesnuo je pogled koji se zatim sramežljivo i brzo vratio na poređane figure. “ Pedeset...ako imaš. Do petka.“ Domaćin i zaljubljenik u šah ustao je i doneo svom gostu i prijatelju od najranijih školskih dana novčanicu. Istog trenutka je čovek uzeo novac, jako ga stisnuo u šaku, a zatim je opravdao svoj odlažak žurbom.
Povratak neskladno građenog čoveka njegova supruga je ugledala sa prozora, dok je na njemu uživala u cigareti. U to vreme dvojica braća od ujaka su bili negde u svetu, a jedan nesuđeni šahista gledao je u svoj šahovski priručnik na koji je, iako nikada nije priznao, uzaludno protraćio novac. Pažnju je u tim staračkim danima plaćao kratkoročnim pozajmicama.