Romantični susret

Morska obala, koja je vekovima spajala priobalne gradove, omogućila je sudbinsku povezanost između dva slučajna prolaznika.

Živela je u gradiću duž morske rivijere na kojoj se nalazilo glavno pristanište i luka. Uživala je u lepim trenucima provedenim sa bliskim osobama koje su joj bile glavna moralna podrška i oslonac. U životu joj gotovo ništa nije nedostajalo. Nije čeznula za novim poznanstvom i zbližavanjem, imala je svoj lični kutak u kojoj su svakodnevno boravile osobe koje su joj bile drage.

Dok je šetala po užarenom pesku obalama plaže, zapazila je par ljudskih stopa, čiji se trag naglo gubio pod uticajem morskih valova. Pomislila je kako je ostale tragove sprala nadolazeća plima, ali joj se u srcu postepeno uvukla tiha zebnja koja se svakim trenom sve više pojačavala unoseći joj nemir u duši. Odlučila je da detaljnije istraži nejasne okolnosti koje su pred njom iskrsle. Nedugo zatim pred njenim očima se ukazala nejasna silueta ležećeg tela na morskom žalu. Imala je obličije spruda, upletenog jakim strunama morskih trava. Ono što ju je posebno zabrinjavalo bila je činjenica da se nejasni obris postepeno dizao i spuštao pod tihim izdisajima. Oprezno je koračala ka ovom otkriću i kada mu je prišla sasvim blizu, osetila je jak zadah pomešan sa mirisom morske trave. Ono što ju je tog trenutka zabrinulo bila je jasna uočljivost očnih šupljina u kojima su besno kolutale još žive oči.

Nežnim pokretom ruke jednostavno je uklonila šiblje sa tela i pred sobom ugledala čoveka Apolonske lepote. Kosa mu se presijavala od odbleska sunca stvarajući utisak da se pred njom nalazi božanstvo. Nije mogla da poveruje u ono što je tog trenutka videla. Na momenat se sabrala, ukucala dobro poznati broj telefona zatraživši pomoć u zbrinjavanju utopljenika. Spasilačka ekipa stigla je u tren oka pruživši svu neophodnu pomoć nesrećnom čoveku. Za slučaj nužde, zatražili su joj osnovne podatke da bi li je obavestili o daljem toku događaja. Kući je otišla vidno iscrpljena i pod utiskom dana. Dugo nije mogla da zaspi.

Sutradan je otišla da ga obiđe u bolničku ustanovu u kojoj je bio smešten. Svest mu je polako dolazila, ali još nije mogao da sasvim prepoznaje likove, već samo obrise. Svakim narednim danom snaga mu se sve više vraćala obnavljajući mu telo.

Kada je jednom prilikom došla, ugledala je pred sobom u bolničkoj sobi visoku, uspravljenu priliku koja ju je znatiželjno posmatrala. Činila mu se odnekud poznata. Nakon kraćeg upoznavanja, zahvalio joj se na ukazanoj pomoći uz obećanje da joj nikad neće zaboraviti učinjenu uslugu. Imao je zabeležen u podsetiku njen broj telefona. Nesigurnim korakom uputila se ka svojoj kući.

Nije prošlo mnogo vremena kada joj je zazvonio telefon, javio se muški glas. Dogovorili su mesto sastanka pored morske obale sa pogledom na pučinu. Svaki dalji trenutak proveden sa njim činio joj se čarobnim, poput magije za koju je poželela da nikada ne prestane. Upoznala je neočekivanom igrom sudbine ljubav svog života, poželevši sreću njihovom zbližavanju.

Poslednji sastanak završio se nežnim zagrljaljem, dok je sunce polako zalazilo na horizontu.