Samo sam radio svoj posao

-Imate li nešto da kažete pre nego što objavimo presudu, generale?-reče sudija.

-Da. Želim da kažem da se ne osećam krivim za sve što sam radio za vreme ovog rata. Ja sam vojnik, otkako znam za sebe obučavan sam za to...samo sam radio svoj posao.

-Vaš posao je odneo milione i milione žrtava, da li ste toga svesni? Da li ste svesni koliko patnji je proizveo taj vaš posao i koliko porodica je uništeno?-upita sudija.

-Jesam! Ali ponavljam, ja sam samo radio samo ono što znam, sve u interesu mog naroda. Radio sam svoj posao.

U velikoj sali suda naroda odjeknuli su povici, uvrede. Sudilo se generalu, koji je bio na čelu vojske koja je pokušala da porobi ceo svet i taj rat je izazvao ogroman broj žrtava I velika razaranja...

-Mi, sudsko veće...-sudija je počeo da čita presudu -....osuđujemo vas na smrtnu kaznu.

-I mi radimo svoj posao-reče sudija, dok je prikupljala papire, izrekavši presudu.

Mnogo godina kasnije, u nekoj zemlji, u nekom sudu, završeno je suđenje ubici koji je ubio nekoliko članova svoje porodice. Posle presude, u kojoj je zločinac dobio doživotni zatvor, ispred suda, gomila novinara je čekala učesnike procesa. Prvi se pojavio branilac i svi su ga odmah sasuli sa pitanjima:

-Recite nam šta mislite o presudi?-upita jedan od novinara

-Uložićemo žalbu i...-odgovori advokat.

-Puno ste imali prigovora na rad suda, razna odlaganja ste tražili, čemu sve to? Dokazi su izuzetno čvrsti, a vi ste ipak pokušavali sve. -upita novinarka jednog od većih listova.

-Koristio sam sve što mi zakon dozvoljava, nisam prekoračivao ovlaštenja.-odgovori advokat.

-Ali ipak, zar ne mislite da ste malo preterivali, ipak, vas je ovde postavio sud,a on je monstrum kakvog ova država ne pamti?-nastavila je ona novinarka. Advokat je smrknuto pogleda i odgovori:

-Školovao sam se za ovaj posao, posvetio sam svoj život njemu i za mene je isto raditi kad me stranka plaća, ili kad me sud odredi.

-Da li ste, bar na trenutak, pomislili na bol porodice koja, posle gubitka, mora da podnese tako nešto?- još jedan novinar je uskočio sa pitanjem.

-Žao mi je zbog njihovog gubitka, ali ponavljam, ja sam radio samo ono što moja profesija radi. Radio sam svoj posao!-reče branilac i krenu. Dok je odlazio, čuo je glas one novinarke:

-Možeš li da spavaš, samo da mi je znati?

Trgao se malo, čuvši to i ubrzao korak, udaljivši se od njih. U mislima je već bio u novom slučaju koji ga čeka za nekoliko dana i gde će zaraditi dobro. Opet će raditi svoj posao.

-Eno izlaze tužitelj i porodica.- u daljini povikaše novinari...