San u Ulici Jovana Cvijića

Svi gradovi su posebni na svoj način, ali ima jedan posebno svoj.
Svi gradovi imaju dušu, ali jedan je i sam duša.
Svi gradovi sećaju na januar, ali samo u jednom se vide tragovi malih stopala,
Svi tragovi imaju trgove, samo jedan ima sokak sa brojem 33.
Svi gradovi imaju mesta za sveće i cveće, samo u jednom vidim plamičak moje, one sa balkona Sava centra.
U sve gradove se ne treba vraćati jednom kada odeš, samo iz jednog ne treba nikada ni odlaziti.
……

Juče sam ponovo imala te godine iz decemba 1994., čula prve taktove pesme koja je uprksos svim zabranama završavala Beogradsku hroniku svakog utorka popodne. I to u u godinama kad niko nije smeo da ga pušta, a ti si hteo, uprkos zabranama da meni bude lep dan.
…….

„Dugo sam stajao pod njenim prozorom,
nisam uspeo da čujem ni na trenutak,
kako diše u snu“
Dok Balašević pevuši, ti mi se smešiš. A meni jeste lep dan... Kao i san, u kojem si ti.