Sastanak (iz taksija)

Vozili smo se ka Mirjevu, mala se raspričala sa mnom, kao sa nekim dobrim ujakom, a ja sam slušao, šta ću. Navikao.

Pa mi je pričala kako je do skoro bila u vezi koja je trajala šest godina. Ona, inače, ima dvadeset četiri. Taj joj je bio prvi i jedini dečko. Nije znala ni za koga osim za njega. Ali, eto, razišli su se. Nije važno, ionako to odavno nije više to, počela je da se oseća kao u kavezu, da shvata da vreme ide, da više nije dete, da hoće da ugrabi još nešto od mladosti…

Večeras je prvi put posle raskida izašla sa drugim, kaže. I sve joj je bilo neobično, nakon toliko godina. Bajkovito. A, dečko je bio divan i čini joj se kao da ga već dugo poznaje. Misli da se zaljubila, kaže. Misli da se i ona njemu svidela. Volela bi da se ponovo vide... Onda mu je poslala sms. Hvala za divno veče, napisala je.

Zatim smo ćutali i čekali odgovor. Ja sam zapalio cigaretu. Ponudio sam i nju, ona je odmahnula glavom i gledala u telefon. I posle nekoliko sekundi - blink! Nestrpljivo je otvorila poruku. Nema na čemu, odgovorio je... Uzdahnula je i spustila telefon u krilo...

 -Šta Vi mislite... Hoćemo li izaći ponovo?

 "I meni je bilo divno sa tobom... Ovo je bilo jedno od onih večeri koje se pamte... Želim ponovo da te vidim... Jer, sviđa mi se sve tvoje... Kako se smeješ... To što voliš da pričaš i način na koji to radiš ... Te tvoje pomalo začuđene, dečije oči... I to, kako nesvesno sklanjaš kosu sa lica, a ona se polako, pramen po pramen, ponovo spušta preko tvog čela na obraze... I želim ponovo da te vidim... Jer, želim da ponovo doživim tu čaroliju... I želim da ona traje...“ To bi bio odgovor, u neka tamo vremena, kad nije bilo sms-ova... Tako nešto... A, ti si dobila - Nema na čemu. Ili mu se nisi svidela, ili je samo glup, pa ne ume...

-Videćete se, sigurno – kažem. Srećno ti putovanje preko ove jalove ledine, zvane život, dobra devojko...