Senke prošlosti

Večera koju su organizovali domaćini, održana je u velikoj sali najboljeg hotela u Frankfurtu. U zakazano vreme, Milan i njegove kolege su stigli i seli na svoja rezervisana mesta. Ubrzo posle njihovog dolaska, u salu je ušla jedna veća grupa, pretežno mladih ljudi, i od nemačkih kolega oni su saznali da je to gostujući tim, sa funkcionerima kluba. I onda iza te grupe, Milan je video kako ulazi, držeći ispod ruke svog supruga…Olivija. Dah mu je zastao, nije znao kako da se ponaša, da li će i ona njega prepoznati?

Uputili su se u njihovom pravcu i sedali za jedan veliki sto do njih. Dok joj je muž izvlačio stolicu, ona se na momenat okrenula prema njima, i videvši Milana, oči su joj se širom otvorile od zapanjenosti. Sela je, onako zbunjena, dok je njen suprug sa ostalima takođe sedao. Šapnula je nešto suprugu, koji je isto tako upitao jednog od domaćina sajma i onda njoj odgovorio. Ona se trgla na njegove reči i opet pogledala u Milanovom pravcu, konačno joj se pojavio osmeh na usnama...i onda se priključila razgovoru za stolom.

Iako je veče proteklo u obilju hrane i odličnom posluženju, Milan je i dalje bio napet, razmišljajući da li da pokuša da započne razgovor sa njom. Međutim, u jednom momentu, video je kako je ona opet nešto šapnula svom suprugu, krenula da ustane, i on se podigao da joj pomogne. Kada je ustala, uputila se prema njihovom stolu, i došavši do njega, nasmešila se i upitala:

-Oprostite, da li mogu da popričam sa vama, gospodine Pavloviću?

Milan je ustao i ponudio joj da sedne, ali ona ga je pozvala do bara i on je krenuo za njom. Seli su na barske stolice, i ona reče:

-Da li me se sećate? Da li još uvek bežite od neke potere?

Milan se nasmeši i reče:

-Primetio sam te danas na tribinama, pitao domaćine za tebe…i ne, ne bežim više ni od koga. Kako mi je drago, što te vidim! Voleo bih da te poljubim, ali ne želim da me neko pogrešno shvati i da ti pravim problem. Vidim da si srećno udata i da imaš velikog sina koji je i velika zvezda, kako čujem.

-Morala sam. Deda Ginter je ubrzo umro kada si ti otišao, neka upala pluća…Klaus se pojavio, ja nisam mogla sama i udala sam se. A ti, jesi li se oženio? - upita ga Olivija.

-Jesam. Imam ćerku od deset godina, žena mi je sekretarica u jednoj dobroj firmi, a i ja sam neki visoki rukovodilac u svojoj firmi.- odgovori joj on, vadeći slike iz novčanika, svoje žene i ćerke.

-Mnogo ti je lepa žena, a i ćerka je medena. Drago mi je što si uspeo. Do kada ste ovde? Da odemo sutra na ručak, mi prekosutra idemo nazad, da te upoznam sa suprugom i sinom.

-Jesi li sigurna da je to dobra ideja? Da li on zna priču? -upita Milan

-Zna. Znao je još onda, kada sam se udala za njega. Dogovor važi?- reče, ustajući sa stolice, i krenuše nazad prema sali.

Milan je prišao sa njom do njenog stola i ona reče svom mužu:

-Dragi, ovo je gospodin Milan Pavlović, o kojem sam ti pričala. Pozvala sam ga sutra na ručak sa nama.

Njen suprug ustade i pruži ruku prema Milanu.

-Kako da ne, može. Biće mi drago da se vidimo.

-I meni takođe. Javite mi samo gde i kad.- otpozdravi ga Milan.

-U ovom restoranu, u 15h, ako vam odgovara, taman će i Karl biti slobodan od svojih obaveza.- odgovori Klaus.

-Važi, vidimo se.- reče, i pođe prema svom stolu.

Sutradan je Milan ujutro otišao sa svojim kolegama do sajma, gde je proveo prepodne, i onda, oko podneva, otišao do hotela da se presvuče za dogovoreni ručak Olivijom i njenom porodicom.

U zakazano vreme je došao u restoran, gde ga je čekao rezervisani sto. Ubrzo su stigli i Olivija i njen suprug, koji su mu se pridružili za stolom.

-Izvinjavamo se, ali Karl nam se nažalost neće pridružiti. Njegov klub se ipak ranije vraća nazad. Jako mu je žao, ali morao je.- reče Klaus,Olivijin suprug.

-Milane, oprosti mi na prisnosti, ali mislim da možemo tako da se ophodimo, kao i ti prema nama. Hteli smo da otvoreno popričamo sa tobom, ali ovaj razgovor neka ostane za ovim stolom.- doda on.

-Kako da ne, recite.- odgovori Milan. Klaus nastavi:

-Vidi…Olivija mi je već odavno ispričala celu priču, o tome kako si pobegao iz logora, kako si se krio kod njih u štali i vreme posle rata koje si proveo sa njom. Čuo si da joj deda ubrzo umro, ostala je sama, ja sam se pojavio i brzo smo se zbližili. No, ona je saznala da je u drugom stanju, posle tvog odlaska, i očaj ju je savladao. Nisam mogao da je ostavim samu, nezaštićenu...seli smo, popričali i posle tog razgovora ponudio sam joj brak. Prihvatio sam to dete, misleći kako ono nikad neće upoznati svog oca, ali sam joj obećao da ćemo mu kad odraste ispričati celu priču.

Milan je već posle tih reči ostao šokiran, jeza mu je prošla kroz telo:

-Čekaj…to znači...?- reče on.

-Da, Milane...Karl je tvoj sin. I Klaus je njegov otac…onaj koji ga je odgajio. Karl zna za to, želeo je da te upozna, ali…- reče Olivija, kojoj su oči bile pune suza.

-Samo te molimo, da to niko ne sazna, u pitanju je i Karlova karijera. Ako poželiš da dođeš, dođi sa svojom porodicom, bićete naši gosti koliko god želite i možete…- doda Klaus.

-Volela bih i ja da upoznam tvoju porodicu i da budemo veliki prijatelji.

Milan je još uvek bio zbunjen ovim što je upravo čuo, ustao i najpre pružio ruku Klausu i rekao:

-Hvala ti veliki čoveče, na svemu ovome! Retko se sreću ljudi koji bi ovako postupili. Nadam se da se nećeš naljutiti da zagrlim Oliviju, i prijateljski poljubim. Biće tako kako ste rekli, obećavam!

-Slobodno Milane!- odgovori Klaus i nasmeši se.

Veselo društvo je provelo celo popodne u prijatnom razgovoru. Milan im je pričao o vremenu posle povratka, usponu u karijeri, stvaranju porodice, a oni su mu opet detaljno opisali sve po njegovom odlasku.

Par dana kasnije, njegova delegacija se vratila nazad kući i Milan je znao da sad mora da sve ovo ispriča svojoj ženi. Dolaskom kući, najpre je morao da zadovolji ćerku sa isporučenim poklonima koje je kupio, a neke je poslala i Olivija sa suprugom.

Uveče kada je ćerka zaspala, seli su i Milan je počeo priču svojoj ženi:

-Jel se sećaš kad sam ti pričao o događajima kada sam pobegao iz logora?

-Da. Šta si se sad toga setio?

 -Kad smo bili sad u Nemačkoj, stigle su me senke iz prošlosti!- reče joj i ispriča joj celu priču.

P.S. Posle nekoliko godina, Milan je doživeo teški srčani udar i umro na bolničkom stolu. U međuvremenu je uspeo sa svojom porodicom da ode za Nemačku, gde se upoznao sa svojim sinom. Na sahrani je bila i Olivija sa svojim suprugom, koju je Milanova supruga prihvatila kao svoju prijateljicu.