Sex Machine (odlomak iz romana u nastajanju)

Napunio sam trideset tri. Isus je u tim godinama umro i vaskrso. I ja sam umro, ali nisam hteo da vaskrsnem, jer bih ponovo bio isti. Rešio sam da se ponovo rodim.

Prošli život završen je lošim brakom. U novom sam rešio da se ne vezujem ni zakonom ni bezakonjem. Samo kurac i doviđenja. Čim sam se razveo podivljao sam i hteo da kresnem što više, da nadoknadim zbog apstinencije u braku, a bio je tu i ego tripa samodokazivanja da sam još uvek frajer.

Pošto je celo moje društvo bilo ili izbedačeno ili zakopano u brakovima, nisam imao s kim da izlazim, nisam znao koja su mesta u gradu aktuelna. Po istima me nije bilo čitavu deceniju. I tako, u iznajmljenom stanu, drkajući svako veče po porno sajtovima, konstantno mi je izlazio banner „Catch me because you can“. Nisam birao ni rasu ni veru ni naciju, ni zemlju, a ni pičku. Sve su to bile neke žene, majke ili kraljice i sve su bile moje.

Imao sam sopstveni ritual. Pustim James Brown i „Sex mashine“, a onda se nafuram da jesam. Ufur nije uvek uspevao. Sećam se jedne ribe u Amsterdamu. Naskakala je na mene kao ona debela zečica na Duška Dugouška i nisam mogao peti put za sat vremena. Slagao sam da imam poslovni sastanak i pobegao glavom bez obzira. Ipak, stanje mi se popravilo u mesecu nakon tog. Išao sam na neku konferenciju od četiri dana u Bukurešt. Pre polaska sam izguglao „how to date Romanian“. Jedan ortak mi je pomenuo da su super devojke, ali nijedna neće da puši, jer im to usađuju od malih nogu da je greh, religiozni moral. I stvarno, nijedna, od ove četiri s kojima sam bio, nije htela, ali zato daju dupe bez problema. Nakon toga me je put odveo u Sofiju i u Kineskinju, studenkinja slavistike u Pekingu i bila je na studentskoj razmeni u Sofiji par meseci. Iako je tada imala dvadeset i dve godine, i dalje je bila nevina. Provereno. Rekla mi je da je ovo jedini način da okusi malo života, jer kada se vrati udaće se, roditi dete, zaposliti i pitanje je da li će u životu ikada više videti i Peking, a kamoli nešto više. Mene svakako neće, ali će me zapamtiti.

Iz glave ne mogu da izbacim ni trojku u Pragu. Jedna lezbo, a druga strejt, jedva je pristala, samo ako je ova druga neće pipati niti tražiti da je pipa, i da obećam da ću je zadovoljiti. Bilo je interesantno, ali sam morao da promenim deset kondoma prelazeći s jedne na drugu, ogulio sam površinski sloj epiderma u tom procesu, te sam morao da se mažem pomadom da se zalečim dan posle.

A kakav bi ja to bio jebač da nisam opalio crnkinju?! Bio je to poslovni trip u Parizu. Kada je krenula da gasi svetla u hotelskoj sobi zamolio sam je da ih ostavi, „jer neću verovati ni sam sebi da se to desilo“. Rekla mi je: „That’s because I’m black, isn’t it?“ Objašnjavam ja njoj da nije rasistička stvar, već da nema takvih kao što je ona kod mene. Upalilo je i upalila je svetlo. E sad, da li „sreća ili čudo, šta li je?“, što bi rek’o Čola, navatao sam i Mađaricu sa severa Vojvodine, smuvao sam je tako što sam joj u Dunavskom parku (Novi Sad, na pola puta između njene Topole i Beograda) puštao crtaće s laptopa, a koji sam povezao na akumulator koji sam izvadio iz auta. Frka s njom je bila ta što mi je trebalo tri  sata u jednom smeru do njenog sela, te sam svaki put molio boga da me ne cimnu s posla, jer čak i ako slažem da sam na sastanku, treba mi isto toliko za povratak. S tom Mađaricom sam već ušao na srpsku teritoriju.

Negde oko Nove godine upoznao sam Tunižanku koja je došla u Beograd sa drugaricama na par dana. Do sada je bila samo po arapskim zemljama. Tada je prvi put izašla iz neke džamahirije u Evropu i posrećilo joj se da upozna mene. Odlepila je od sreće što može da pije pivo, zapali i ljubi se na ulici i rekla mi je da hoće da proba sve što se može. Išli smo u gej klub da nađemo materijal za trojku, ali je počela da se ljubi s nekom klinkom od šesnaest godina koju sam oterao kući, a ovu vratio u hotel. Meni se nije posrećilo.

I tada sam prešao na Srpkinje. Eto meni sreće...