Šibicar (peti deo)

MIROSLAV

Prvi zadatak za Miroslava je bio da zajedno sa njegovom vezom, Smiljanom proprati i otkrije puteve kojima, već otkrivena grupa krijumčara, prima i prenosi oružje koje stiže u luku Bar. Glumili su zaljubljeni par koji se kretao u okolini luke, posmatrao i tražio načina kako bi sve saznali. Smiljana je takođe bila relativno nova u tom poslu, ali je ipak imala jedan sličan zadatak iza sebe.

-Smiljana! Mislim da ćemo ipak lakše nešto saznati, ako se nekako uvučemo u taj ulični svet...među te prosjake i lopove koji uvek nešto načuju. U Novom Sadu sam odrastao na ulici, i znam kako to ide.- reče joj Miki.

-Šta predlažeš?

-Probaću ja, bolje se snalazim…ti i dalje budi tu negde, posmatraj. Nešto ćemo saznati.

I tako su i uradili. Miki se stopio sa uličarima na dokovima…odlazio u kafanske rupe, i postepeno počeo da saznaje ponešto. Nakon par nedelja, saznao je od nekog da za par dana stiže jedan teretni brod, i da neki sumnjivi tipovi već polako traže pojedince koje će debelo platiti da pretovaraju robu.

Posle tog saznanja, on i Smiljana su obavestili svoje i brzo je organizovana akcija presretanja, posle koje je razbijena ta švercerska grupa, a Miki i Smiljana su pohvaljeni za svoj deo posla. Već posle nekoliko dana, morao je da se vrati nazad u svoj grad..bilo mu je žao što je morao da se oprosti sa Smiljanom, koja mu se sve više sviđala.

-Žao mi je što odlaziš! Bar su mogli još neki dan da te puste, da bar opušteno negde izađemo.- reče mu Smiljana na rastanku.

-I meni je. Ali, izgleda da je to sudbina ovog posla. Rekli su mi da imam novi zadatak. Čim budem slobodniji, pokušaću da ti se javim, ili dođem. – odgovori joj on.

ĐORĐE

Za to vreme, Đole je već prošao polovinu svoje obuke. Pokazivao je odlične rezultate u svemu, i nadređeni su bili veoma zadovoljni sa njim. Na svoj zahtev, koji je prihvaćen, poslat je na obuku za anti terorističku jedinicu, gde je nastavio.

U to doba, kada se i Miki vratio, i on je došao kući na jedan od svojih dopusta. Stigavši do svoje kuće, video je oca, koji je izašao iz zatvora, u dvorištu, a majka je upravo izlazila noseći tacnu sa kafom i rakijom. Otac ga je primetio, podigavši glavu, i smrknuto mu se javio.

-Vidi ko nam je došao! Velika vojničina. –reče, i pljunu na zemlju.

Đole proguta pljuvačku, pogleda prema majci, i vide veliku masnicu oko očiju.

-Đubre jedno! Opet si je tukao!- povika na njega.

Otac skoči sa stolice, izvuče neki šrafciger koji je držao u čizmi i krenu ka njemu. Đole baci ranac na zemlju, dočeka ga spremnog i izbegavši njegov nasrtaj, uhvati ga za ruku, iskrenu je i oruđe mu ispade iz šake. Oborio ga je na zemlju, i poviče:

-Nećeš je više tući...nećeš dok sam živ, skote jedan! Majko zovi policiju, brzo!

Majka je drhtala, ispustivši prethodno tacnu i zaplaka:

-Nemoj sine! Ubiće nas!

-Neće majko. Samo ih ti zovi.

Skinuo je svoj opasač i zavezao mu ruke, a majka je ušla i pozvala telefonom policiju, koja je posle nekoliko minuta stigla. Kada su ušli u dvorište videli su Đorđa u uniformi i njegovog oca na zemlji.

-Šta se ovde desilo?- upita stariji policajac.

-Ja sam Đorđe Marić, ovo je moj otac… - reče Đorđe i ispriča im sve.

-Vodite ga, doći ću i ja posle sa načelnikom Stojkovićem. Ova zver mora da se jednom zaustavi.

-Načelnik!? Kakve on ima veze sa vama?

-Ja sam njegov štićenik i prijatelj!

Policajci staviše njegovom ocu lisice, prethodno skinuvši opasač koji mu je Đorđe vezao, i poveli ga prema kolima.

-Đubre jedno malo! Ocu tako nešto da uradiš! J....u ti majku, ubiću te kad izađem!- drao se dok su ga uvodili u kola.

Đorđe okrenu leđa, uđe u dvorište..i tek tada uspe da zagrli majku, koja mu je plakala na ramenu.

-----------------

-Da li je slobodno?- pokuca Miki na vrata, ulazeći u Žarkovu kancelariju.

-Dobrodošao sine! –reče on ustajući , da mu priđe i zagrli ga.

-Drago mi je da si se snašao na prvom zadatku. Čuo sam od kolega da si sjajno odradio posao.

-Nisam samo ja. I Smiljana je bila odlična…puno mi je značila.

-Sviđa ti se?- upita ga Žarko, dok su sedali.

-Lepa je, pametna, sve u svemu jako simpatična. Da svidela mi se puno.- odgovori on.

-Slušaj me sine! U ovom poslu ne smeš da se vezuješ puno za kolege. Ponekad to može puno da ti se obije o glavu. Veza između kolega je nemoguća..poslušaj me.

-Dobro..nego reci mi, šta si mi sad spremio?

-Sad ćeš u Sloveniju. Moraš tamo sa jednim kolegom iz Hrvatske da otkrijete neke rute ilegalnih prelazaka. Bićeš tamo jedno desetak dana, pa mislim da ćeš posle toga na jedan dosta ozbiljan zadatak..ali o tome ćemo još pričati.

-Jel ti se javlja Đorđe? Voleo bih da ga vidim.

-Došao je danas. Biće tu nedelju dana..i on ti je postao faca. Jako ga puno hvale tamo.

-Koga to hvale?- reče Đole koji se upravo pojavi na vratima.

-Brate moj!- uzviknu Miki skočivši sa stolice.

Žarko ga iznenađeno pogleda, nasmeši se i priđe da ga i on zagrli.

-Otkud tebe? Dogovorili smo se sutra da dođeš.

-Morao sam. Dočekala me nevolja.- odgovori mu on, i ispriča šta se desilo.

-Taj se nikada neće promeniti.- reče Miki, kad je Đole završio.

-Žarko! Nađi nekog da ga što duže zatvore. Nek robija za sve ono što nam je radio celog života.- reče Đole.

Žarko ga pogleda, videvši tugu u njegovim očima shvatao je svu patnju koju su on i majka preživljavali.

-Sredićemo to..ne sekiraj se. Nego, idemo kod mene..Vesna će se obradovati, pogotovu što te sutra očekuje.

-Joj! Jel narasla puno, nisam je video sad već skoro dve godine. I zadnji put je već počela dosta da raste.- reče Đole.

-Čekaj...videćeš.

- - - - - -

Sedeli su još malo u kancelariji, pričajući o raznim doživljajima koje su njih dvojica doživeli. Svo vreme Žarko ih je sa uživanjem slušao, i posmatrao, sretan što je u njima našao neke sinove koje bi voleo da je imao. Drago mu je bilo i što je rizikovao, izvukavši ih sa ulice, da od njih napravi velike ljude, a sad je bio siguran da će oni to i postati.

Kada su krenuli, najpre su svratili do pritvora potraživši inspektora koji je vodio slučaj njegovog oca i Žarko mu je naredio da nađe što više materijala za jaču optužnicu protiv njega. Zatim su krenuli do Žarkove kuće.

Vesna je kroz prozor videla očev auto, a kada su se vrata na kolima otvorila, i videla Đoleta vrisnula je i potrčala napolje. Majka joj se trže na njen vrisak, ali kad je videla njeno srećno lice, nasmejala se i zavrtela glavom.

-Ludice moja mala! – prošaputa u sebi.