Slova

Verovatno će moja priča da vam zvuči kao mnoge druge, ali je ona moja i dozvoljava da je pričam.

Svakog jutra se budim sa istim mislima - kad će dan da se završi... Od Sunca se skrivam svojim mrakom. Vreme ne trošim uzalud, nego na pljuge, papir i viski. Sad ćete se zapitati, a gde su tu žene? Mnogo ih je prošlo kroz moj život i rešio sam da im zabranim da mi hodaju po mislima, živcima i penju se na glavu. Ne želim da stoje na putu besmisla koji sam sebi osmislio. Na toj stazi ću ostati sam, ali ću o njima pisati i nazvati ih pravim imenom, više nisu ni kurve, već samo "Slova".

Da, sve što je ostalo od tih mojih žena su slova. Pisaću o sisatoj plavuši, koju sam upoznao dok sam konobarisao u kafani pored onog najstarijeg hrasta u gradu. Većina vas ni ne zna gde je to, ali meni vreme ni mesto nikad nisu bili bitni.

Dolazila je svako veče s mužem koji je voleo više brojeve nego njene sise. I dok je on bacao lovu na kocku, ja sam ga bacao na nju. Jedne večeri sam rešio i ja da se kockam. Jeb’o sam je u WC-u kafane. Tad mi je ponašanje njenog muža postalo jasno. Ko ne rizikuje, ne dobija, a ko se ne kocka, taj ne može da rizikuje. Ako je njega boleo kurac za nju, zašto da mene ne zaboli kurac što sedi na pet metra od nas. Posle toga više nije dolazila, verovatno je nju zabolela pička za obojicu. Ali mi nije to zasmetalo, jer su zaposlili novu konobaricu. Kakvo je ta dupe imala… Svaki put bih ga lupio u prolazu, dok nije rešila da mi ga da. Šteta što je posle toga dala otkaz, i kafani i meni.

“Slovom” ću nazvati i jednu brinetu koja mi je bila stalna mušterija, a živela je u stanu ispod mog. Ta je cirkala više nego svi muški u kafani pored najstarijeg hrasta. Pamtim koliko se mučila da izgovori "r", a kad se napije i ostatak azbuke. Posle par flajki piva bi rekla : “Ajd’ da mi nabiješ kulac.” Meni je zvučalo kao da traži da joj nabijem kolac. Taman sam počeo da razumem taj njen pijani i pogani jezik, a ona se odselila.

Sve će one postati slova na mom papiru. Ponekad se upitam  šta sam ja postao?. I sad, dok grabim inspiraciju iz svakog novog gutljaja, dok cigaretama trošim ovaj trenutak, dan se završio, kao i uvek, mrakom napolju, svetlom u mojoj radnoj sobi i jebenim belim papirom. Sutra će vama doći novi dan, ali ja sam rešio da meni više ne sviće. ‘ajd, živeli!!!