Smooth Criminal

“Skidaj gaće, Lu!”

Toliko puta sam to čula da mi je potpuno nejasno zašto ih uopšte i oblačim. Ipak, on to izgovara drugačije i one same spadnu. Našao je zajednički jezik s njima. Čak se i pogledom razumeju. Jedino sam ja nerazumna. Dopada mi se to što želi da nosim masku dok smo zajedno. U stvari, nosim dve. Jednu stavim pre nego što dođem kod njega. Svoje lice sakrijem pod jastuk. S njim sam bezlična.

Ne znam da li su jutra pametnija od večeri, ali sam ja ujutru pametna. Tokom dana oglupim. Uveče od mene gluplje nema. Gde li mi iscuri silna pamet? Moram da nađem tu pukotinu.

Moj um caruje, ali mu snaga klade valja. Tada me napusti i ode u karantin. Natera se na post i celibat. Posvađamo se i onda mi opali šljagu. Ne smem da ga vređam, a često mi se dešava. Naljuti se um i zatvori se. Opet je u karantinu, ali sam ja slobodna. Glup je taj um koji misli da se bez njega ne može.

Otkopčala sam još dva dugmeta na košulji i iz tašne izvukla ogledalce da mi kaže da sam najlepša na svetu. Nije mi reklo, ali sam zadovoljna i što je prećutalo.

Pritisla sam zvono, ptičice su zacrvkutale i probudile kukavicu u meni. Šta mi je ovo trebalo…

- Šta hoćeš?

- Tebe!

- Takve u red stoje. Nespašene! Nesretne! Treba vam neki kurac. Samo brzo i efikasno. Ali, ja sad više nemam vremena. Doviđenja!

- Zajeban si!

- Shvatiću to kao kompliment.

- Shvati kako hoćeš, ali mi je drago što sam te zajebala.

- MOLIM?! Kurvo jedna! Ti si obična kurva!

- Jesam, a šta si ti?

- Misliš, ko sam?

- Ne, jer to nikad nećeš saznati. Odoh!

- Zašto?

- Rekao si da odem.

- Ali nisam tako mislio. Skidaj gaće!

- Zbogom!!!