Splet čudnih okolnosti

Sasvim je izvesno, skoro sigurno i tako će se i dogoditi. Šta? Nestajanje? Smrt? Koraci su ispisivali slova, nerazumljive reči i nisu dovršavali besmislene rečenice. Magla je brisala reči, koje su ostajale iza, lepile su se za težak večernji vazduh i isparavale ka svetlosti prigušenih svetiljki u nizu.

Vrele reči, ponete na svakom deliću kože i odeće, rezale su odeću, dopirale do kože, pravile nevidljive ranice, a bes je izlazio iz njih. Jedina pomisao oblika u pokretu bila je, kuda? Više nije mogao osmisliti gde. Prepešačeni putevi, u oku zabeleženi detalji, mirisi posebno obeleženih mesta, toliko su puta ponovljeni u teskobnom prostoru omeđene beskrajnosti. Sve je samo niz pokreta, koji se s vremena na vreme ponavljaju, da su postali skoro identični.

Isparavala je neizgovorena tišina, ono što bi trebalo da je pitanje, reč ili rečenica, nije, to je oblik izbačene težine iz u, besmislica i nemoć ! Oblik je pokušavao da pravcu...uputi misao, pitanje, nije mogao, ne postoji ni glas, okovan je. Teskobom i besmislom, prigušen je i ne može odzvanjati... Izvesno je, skoro sigurno, da ... Nije ovo kraj, ovakav besmisao ponavljaće se iz sata u sat, dana u dan dok... Ne postane ... Oblik koji bi kroz maglu mogao biti...prekrivao je deo oblika, koji bi trebao da je...

Sasvim izvesno, putovanje istog prizora ponavljalo se. Oblik nije osećao bol, osećao je nemoć ili... Jer ponavljanje...iscrpelo je sve, ili skoro sve. Podmukla i sladostrasna igra MOĆI i besmislenog igrača pokreta... „Postojao je...“, nije to njegov glas, osvrtao se... „Davno je postojao... Ples troje. Ples skrivenih oblika, pritajen od pogleda bujice... „

Ovo je raspad oblika. Poslednji čin, ta surova porazna misao mu je prolazila kroz sve prozirnosti... „Čudiš se?", ponovo se začuo glas, prijatan i siguran, miran glas koji je sklanjao maglu oko oblika. „Ne čudi se. Postoji splet...okolnosti...putovanje iz u, nazad i ponovo... Ponavlja se. Krug je krug. Nema kraj, ni početak, krug je...“

Neko sa strane, neko ko se skriva iza magle, noći, rekao bi... Neko? Mnoštvo? Ali, zar su bitni besmisleni oblici? Ili je putovanju kraj?

Svetla tačka, jedva vidljiva, pokrenula je oblik i on se udaljavao...idući u pravcu...