Strast i okovi ( psihopata i drolja )

Sunce prži nemilosrdno. Vrelina gori i topi sve. Smrt bi bila dar, ali ne dolazi. Vreme nije izbrojano.

Kako bedno je i ponižavajuće, korak je zarobljen u živom blatu, duboko i nikuda. Ni snage da pokrene bekstvo... Mokar i hladan, išiban vetrom i natopljen bujicom ne može dalje. I ovaj put sačekaće „milost“ i poželeće...

Led je razbistrio um. I hladni vetar je razbudio uspavanost. Nisu bili teški koraci,  lako je i brzo potrošio vreme i sasvim prijatno oseća se. Soba je provetrena i miris ustajlosti ne postoji.

Film je dobar, uzbudljiv i ima čudnu priču. Sasvim je drugačiji i drži pažnju. Film (ni)je film, ali on ga sa strašću gleda. Junakinja je sama u kadru iako gomila nevidljivih prolazi iza. Lepa je i sasvim obična. Namejana je i plače. Peva i govori sasvim tiho i sporo.

Film se završio, a on ne zna ili ... I dalje gleda u pravougaoni ekran i čeka poslednju scenu. San je stigao, i mrak je na ekranu.

Danas ne ide van. Pravougaoni ekran svetli, ali na njemu nema pokretnih slika, možda nije vreme, film počinje u terminu ...

Počinje film i radostan je. Ponovo ona? Čini mu se daleko mlađe, neki raniji film, i crno beli je. I naga je, pleše na stolu, gomila oko nje i mada ne čuje, sluti da nešto divlje i prepuno strasti se odigrava... Smešni su mu likovi koji kruže i liče mu na gomilu idiota. Ton se ne čuje, izgrebani zvuci kao da govore mu da u vazduhu su krici i urlici, i lica sa praznim izrazima mogu biti pijana razuzdanost. I nazire se ... Ispod suknje u ritmičnom pokretu nazire se ... Trans je i .... I nestaje ... Na trenutak oseća da deo je viđenog i strast ga je obuzela i on bi slično ...

......................

Ni danas neće vani. Odlučio je prespavaće, lenčariće, odmoriće, gledaće film ?

Pravougaoni ekran probudio se i svetli. Ona, raduje se, ona i neki novi film, ne tako davno snimljen. Starija je, ali još uvek lepa i živahna. Hoda sasvim polako i nestaje niz ulicu koja je prekrivena polutamom. I nestaje, ali glas se čuje. Govori. Čini se da izgovara njegovo ime ali odbacuje tu misao.

Ponavlja još nekoliko puta njegovo ime i sasvim nežno mu šapuće.  Prijatno se oseća, pojačava ton i jeste, to njegovo ime sa ekrana klizi po sobi. I ... film se prekida, pokidana je traka i pravougaoni ekran postaje tamna ravna ploča...

U staklu prozora, u gašenju dana odsjaj je, pojavi se, nestane ... Miris večeri je prijatan i svežina ispunjava prostor.

Glas jedva čujan budi uspavanost. Pravougaoni ekran svetli i čuje se uvodna špica. Hipnotisan zauzima mesto i ...

U iskrzaloj sobi, ili ... Ona, nove pokretne slike i sasvim usporeno razvučen osmeh, znak zadovoljstva. I on, hipnotisani gledalac .

Betonski pod, i bara ... I miris nezavršenih radova i priča koju ne čuje...