Subota

- Ćao!

- Ćao!

- Hoćeš da sednemo?

- Može.

- Kako si lepa!

- Hvala!

- Ne kažem ti tek onako.

- Nadam se. I ti si lep. Mislim... Ne uzvraćam. Ozbiljno kažem.

- Hoćemo da popijemo nešto?

- „Martini bjanko”.

- Konobar! „Martini bjanko” i veliki „erdinger”.

- Super je ovde. Večeras sam prvi put došla.

- Ja sam skoro svake subote. 

- Stvarno?

- Da. Sve vreme te čekam.

- Baš mene?

- Baš tebe.

- Kako si znao da uopšte postojim?

- Ja sve znam.

- Sve? O čemu?

- Samo sve o tebi.

- Da li mi znaš ime?

- Znam. „Moja”.

- Opasan si. Znaš sa ženama.

- Ne, nikako. Znam samo sa tobom.

- Onda… Da pogodim tvoje ime?

- Izvoli.

- „Moj”.

- Tačno!

- Osećam.

- I ja.

- Sudbina.

- Ne. Ljubav.

- Kako je sve jednostavno.

- Da. Tek sada.

- Onda - to je to?

- To je to.

Goran Stojičić