Svedok

Mirno je sedela na stolici, u sobi za saslušanje. Preko puta je sedeo inspektor Mert,  srednjih godina, nabranog čela, prodornih očiju, neko bi rekao veoma privlačnog. Listao je pred njom papire, balističke izveštaje,  pa se onda zagleda u nju, par sekundi. Međutim, ona je gledala negde neodređeno, jedva  držeći oči otvorene, gledala je, pa bi ih zatvorila na tren. Toliko joj se spavalo, nije pomagala ni kafa, ali nije smela zaspati.  Na Aninom licu nije se mogla videti krivica, niti žaljenje, čak mu se učini da se nasmejala. Najzad ona progovori, promuklim glasom, iskidanim, oblizujući usnice,  žile na vratu vidljivo su nabrekle, a ona pokušava da odgovori na njegovo pitanje.

- Da, bila sam tamo, videla sam, ali rekla sam vam već. – potom, kao da se uznemirila, pogleda u inspektora, pa poče da udara noktima po stolu i da provlači rukom po kosi.

- Molim vas, cigaru! Usta...grlo mi je suvo. - inspektor potraži cigare po džepovima i izvadi jednu iz paklice.

- Ovo ti neće pomoći. - gledala je u stranu, u njega nije smela da pogleda, njegove oči su je krivile. Nervozno i brzo je upijala u sebe dim cigare, trepćući očima, podnadutim i pospanim. Želela je drugu kafu, ova što je bila ispred nje već se ohladila.

- Baš me briga šta misli policija. Nisam nikog ubila.

- Niko tebe ne krivi. Nisi pozvana ovamo kao optužena, već kao svedok.

Obišao je krug oko stola i stao iza nje, posmatrajući njene ruke i potiljak. Osetila je jaču napetost, što joj nije pomagalo da kaže nešto smisleno. Inspektor Mert je koristio taj nadređeni položaj da zbuni ispitanike, jer ljudi ne vole da im neko stoji iznad glave.  Znao je da ga se plaši.

- Koga štitiš? Slobodno kaži, bićeš zaštićena.- ponovo je seo ispred nje, - Nemaš razloga za strah, ti nisi uradila ništa.

Žeđ ju je mučila, osetila je da neće moći ništa da kaže ako nešto ne popije, pa gucnu hladnu kafu, ali šta da kaže, nije mnogo ni videla.

- Ponovi mi šta si videla. – rekao je. Zapazila je da je u civilnom odelu, zašto ne nosi uniformu, pitala se.  Gledao ju je pravo u oči,  "Prestani! Ne mogu tako da pričam. Ne gledaj me, zašto me gledaš? Mogu li kafu još jednu...Nek ide dođavola. Ispričaću šta znam, pa će me pustiti kući.", razmišljala je, ali događaj od pre dva dana ostavio je rupu u pamćenju.

 – Daj mi vode! - viknu najednom. 

- Pričaj!- podviknuo je, - Sedimo ovde već sat vremena, a ti kao da si pijana. Jel se drogiraš?- ustao je i natočio vode iz automata koji ona nije ni videla. Iskapila je vodu do dna i kao da se malčice povrati.

- Ne! Nisam spavala dva dana, dva, ne osećam se najbolje. Bili smo u parkiću,  onom našem, ja nisam bila blizu. Njih dvojica su se makljali i...onda se čuo pucanj. I ona je već bila gotova. Mrtva. Sada je ostao sam, sad će me tražiti. Marina je bila moja najbolja drugarica, a on ju je ubio.

- Šta pričaš, Ana?! Ko je ubio, Petar ili Mrđan? Ajde iz početka...Polako. - reče joj smirenim glasom.

- Ne mogu, ne mogu.- plakala je, - Kasnije, vi ionako znate šta je bilo. Ali nisam ja pucala. Nisam ja, ja to ne umem, ne umem! Mrki je pucao… On je, on je ubio Marinu.

- A zašto?

- Zašto? Kako zašto? Jer je voleo, ona je volela Petra i to je to. Nema je više. Svi su voleli nju, a sada nje nema, i čemu sad sve to!- bila je zbunjena.

- A gde si ti bila? To mi kaži. Ti si sve videla, ali tebe niko...

- Ja sam dolazila ka njima. Odjednom se čuo pucanj... Uh, ne znam više, suviše je komplikovano. Glava me boli. Ne sećam se baš svega. Pitaj me sutra, ja bih da spavam. - pričala je konfuzno, držeći se stava da ona nije nikog ubila.

- Išla si ka njima? To se desilo oko pet sati ujutru, oni su bili na žurci, a ti si iz kuće došla da ih vidiš? Ne razumem. Nema logike. Ustala si u pet ujutru da bi ih videla?!!!

- Da! Pa leto je, oni su uvek posle žurke i sedeli na tribinama do ujutru, i ja i Marina sa njima. Uglavnom. Mislim da Marina nije bila sa njima, da je došla kad i ja, a možda i jeste. - pričala je nepovezano. - Sad ću da legnem malo, pa ću da ti kažem kako ju je ubio Petar.

- Petar?

- Ma Mrki, Mrđan. On je ubio, zbunjujete me mnogo. Mora zato što si ti neki lep inspektor, zato je to tako. Ja ne mogu da pričam sa lepim muškarcima, ne znam ni kako se zovem.

- Dobro, odmori, pozvaću koleginicu da te ispita.

Inspektor Mert izađe napolje, ostavivši je samu, ona odgurnu onu kafu i položi glavu na ruke. Mnogo joj se spavalo.

“Čak i da si kriva ne smeš reći da jesi, bilo kome, pogotovo ako je muško. Nikada im nećeš priznati. Nikada!”,  šunjala se kroz žbunje, držeći u rukama očev pištolj, u rukavicama koje su tako stajale kao da su njena druga koža. Njih dvojica su već sedeli na tribinama, koškajući se, udarali, palo joj je na pamet da puca u vazduh čisto da ih preplaši. Ona će da reši situaciju, znala je da je pametna. Marina je kriva, poljubila je Petra njoj ispred očiju. Repetirala je pištolj i odmah je opalio. Nije se ni osvrnula, brzo je krenula kući. Pištolj je umotala u krpu, njega će baciti u reku, niko je neće naći.

Čula je da neko viče, ali ona je znala da nikog nije ubila, ona je dobra osoba i lepa. Sad će Petar biti sa njom, samo sa njom.

Čekala je celo popodne Petra. S vrata joj je rekao:

- Neko je ubio Marinu!- seo je na krevet.

- Neko je ubio moju Marinu. Zašto nisi došla do parka? Zašto?

- Uspavala sam se.- reče.- Neko je ubio Marinu. - ponovila je.- Šta pričaš ti? Ko je ubio? Lažeš.- petar je zagrlio i plakao. - Ništa ne razumem, ona je bila duša, dobrica... Pravo u srce. Ja ne mogu da živim bez nje!

Mert je gledao sa koleginicom preko stakla u Anu.

- I šta kažeš? - upita je.

- Činjenice i dokazi govore sve, ja ću je ispitati. Priznaće. Videćeš. Moramo naći dokaz, Merte. - reče inspektorka, gotovo prisno, uhvativši ga za nadlakticu. Onda spusti ruku, i nju je zbunjivao prodoran pogled Merta.

- Ja ipak krivim Petra, trebalo je da primeti da ranjava Anu. Muškarci nikad ne vide suštinu, kad su zaljubljeni, nikad ništa ne znaju! -Mertu se učini da je nešto ljuta, ali ništa ne reče.

Inspektorka uđe u prostoriju u kojoj je bila Ana.

- Žene! Šta to muškarci treba da vide? Da je možda ona...? U njega?! Ma kakvi! – On uvuče ruke u džepove i produži do kantine po kafu.