Sveti Mrata sneg do vrata

Ako je danas beogradska košava rasterala svaku mogućnost snega i zavejanih puteva, pre 35 godina kada je prvi put čula za ovog sveca i njegov nagoveštaj duge i hladne zime , mlada žena se uverila u istinitost ovog narodnog verovanja.
Dan je osvanuo tmuran , namrgodjen bez ijednog zraka Sunca. Kišica je rominjala i ona je brinula kako će izgledati njen dugi beli kaput i satenske cipelice na toj beogradskoj bljuzgi. Koliko god da su smatrali taj obred venčavanja nepotrebnim uz prateću ikonografiju kićenja svatova, podvriskivanja od jutra pijanih gostiju, ciku dečice koja se raduju gomilama torti i koke kole bez zabrane, ipak nisu mogli da ga izbegnu. I njena i njegova majka su rekle - mi zovemo familiju a vi kako hoćete. Očevi su se dogovorili oko para i eto njih dvoje uparadjeni kao za venčanje, krenuše na venčanje.
Žena se makar izborila za haljinu šanel dužine, usku uz telo, sa diskretnim cvetićima u kosi kupljenim kod modiskinje u Maršala Tita, tik uz poslastičarnicu Zlata. Nije mogla sebe da zamisli u nekakvim velovima, tilovima i šljokicama sa sisama podignutim korsetom za tu priliku. To je bilo doba pre silikona, odnosno silikon se koristio samo za zaptivanje ivica na kadama u kupatilu.
On u crnom odelu sa mašnom, pozajmio iz pozorišnog fundusa, jer nije imao nameru da ga ikada više obuče. I nije. Farmerke, starke i flanelska košulja bile su njegov dress code. Za svaku priliku sem za taj Mratindan.
Nakon okupljanja gostiju kod mlade, kupovine lepote devojke za milion (bocu šampanjca tog imena), podjoše do opštine Stari grad. U to vreme nije bilo crkvenih venčanja, mladenci su potpisivali venčani list ispod slike druga Tita, kult ličnosti je i dalje lebdeo nad narodima sjedinjenim u bratstvu i jedinstvu . Njih dvoje su želeli da se venčaju uz stihove Duška Radovića, bez onih paragrafa, članova iz Zakona o braku koji su se tih godina čitali prilikom tog čina. I potegnuše sve veze da se venčaju u centru grada, iako ni jedno ni drugo nisu živeli na toj opštini. Ali muzičari su i tada bili popularni i malo šarma i obećanje da mogu celu sezonu dolaziti na njegove predstave u pozorište i eto njih u Nušićevoj kako slušaju…Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak. Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću. Neka ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.
Ni slutili nisu da će brak trajati kraće od pozorišne sezone. Život komedijant napravio je antičku dramu od njihovih života, ali ovo je dan u kojem ne želimo da se sećamo ružnih stvari. Samo lepote mratinaca. I vučjih dana.*
Nakon obaveznog gaženja, pred matičarem i svedocima, tako su se onda nazivali kumovi, podizanje deteta u naručje, iako je to bila devojčica, mlada žena je rodila sina godinu dana kasnije, odlaze do Resavske u restoran Resavu. Muzičari su kolege, njegovi i očeva im. Kad ste iz muzičke porodice imate privilegiju da vam hor peva na mnogaja ljeta, da vam sviraju na svadbi profesionalni muzičari, a kad su violinu, harmoniku i bas uzeli u ruke zet, tast i svekar cela kafana je bila u srči. Mlada se popela na sto i igrala izmedju tanjira sa pečenjem i ostacima sarmi. U rukama joj se nadjoše daire i svaki damar vlaške krvi ključao je poput malog i velikog kazana* . Mrki pogledi njene svekrve nisu se primećivali od duvanskog dima ali mlada ih je osećala kao noževe koje onaj madjioničar baca u cirkusu na devojku na točku.
Na poklon dobiše gomilu gluposti kao i na svakoj svadbi, ali najdraži im beše od Tute horiste. Čuveni pevač Skadarlije, najpoznatiji neženja beogradski boem kojeg su znale sve Skadarlijske kafane, ali i beogradske i šabačke gospodjice, pa i one koje to odavno nisu. Doneo im je repliku Mininog spomenara sa najlepšom posvetom Svetom Mrati. I njihovom danu.
Njoj je darovao oklagiju iscrtanu sličicama iz bračnog života, da joj služi za ukras i podsećanje, a njemu venac ljutih paprika, leskovačkih, kako bi mu to bila jedina ljutina koju će pokazati u braku. I zaista bi tako. On se nikada na nju nije naljutio, ona bi mu mesila krofne radosno gledajući u bračne zavete iscrtane na oklagiji.
Na taj Mratindan i bračno putovanje je bilo drugačije. Dugo putovanje u noć.
Nakon kafane slavlje nastaviše u nihovom malom stanu na Ceraku. Do jutra. I dobro „ugrejani“ sedoše u njihov sunbeam, na kojeg je mladoženja bio ponosan što je jedan od pet takvih automobila u Beogradu, dakle sedoše u auto i kretoše put Lepenskog Vira. Oboje su voleli Dunav i njegove virove i odlučiše da tamo provedu svoj honey moon. Doduše od 7 dana, ali med sa početka braka je svuda dobar. Tako i bi. U to vreme još nisu bili probijeni tuneli na djerdapskoj magistrali, i zato su odlučili da iodju ka Žagubici pa kroz Gornjak, i Homolje a onda od Majdanpeka ka Porečkoj reci i gradu ruža. I mamuta. Igre bez granica su se održale jedno leto u tom gradu i kao uspomena na te dane ostadoše skulpture dva mamuta na samoj obali i ispred hotela u brdu.
Ali ne lezi vraže, žurba oko priprema za venčanje, strka, panika, što da ne i trema, učiniše svoje i on nije odvezao auto kod majstora . Što je inače uvek radio pred put. I negde tamo na dvadesetom kilometru od Požarevca auto prokuva i stade. Ni makac. 1985. u jesen na regionalnom putu broj ….sem jedne Inine pumpe, nije bilo ničega. I nikoga. O mobilnim telefonima ni govora. Otpešačiše do pumpe, on zamoli da telefonira, pozva kumu da dodje kolima po njih i iznesoše bocu viskija da nazdrave s pumpadžijama. Kad je dva sata kasnije stigla kuma u pratnji mladinog rodjaka studenta koji se ponudio da joj pokaže put, nije tada bilo navigacije ni Gps, ali je bio mladi student koji je mnoga srca na arheologiji otkopao iz njihovih bunkera pa je tako i kumino. Njih dvoje stigoše prilično zagrejani mogućnošću da provedu jedan lep vikend zajedno, dvoje naših mladenaca zagrejani od viskija i tako malo društvance krete jugom u ledom i snegom okovano Homolje, Usput im ispade jedna brisač, šoferšajbnu su odledjivali rakijom. Lance su mogli samo da sanjaju i gledaju na saobraćajnim znacima uz put. Kad su posle skoro 12 sati stigli u hotel, torta i šampanjac kojim su trebali da ih dočekaju su već uveliko bili u kuhinji koja više ne radi, njih je primio mrzovoljni portir ne verujući da su oni ti mladenci, sobarica je ugasila grejanje misleći da neće da dodju tako da su morali da se baš dobro ugreju kako bi po lepom upamtili tu noć.
Sišli su do sela, ušli u seosku kafanu i uz vlaške bande* i uz vruću rakiju i kiseo kupus dočekali zoru.
Soba je ponovo bila topla, bazen je otvoren samo za njih i oni dočekaše svitanje u hotelskom bazenu sami. I to malo diskretno svetlo na bazenu hotelsko osoblje je ugasilo, tako da su imali prvo bračno jutro. Lepo. Baš lepo.
Donji Milanovac je osvanuo beo, sneg je napadao do kljova onih mamuta i tako se Mratindan pokaza u svom svom sjaju. Opravda onu narodnu o snegu do vrata.
Našim mladencima to nije smetalo. Naprotiv.
A i Mrata se diskretno osmehivao. Iza vrata...

………..
* vučji dani – dani od Djurdjica do Mratindana. Sveti Mrata se smatra zaštitnkom vukova
* Mali i Veliki kazan – klisure na Djerdapu
* vlaške bande – duvački orkestar