Telo

Kroz lupu svog očaja spazila je telo. Ne bi ga ni primetila, samo bi prošla pored njega u mraku zagušljuve kafane, ali telo joj se obratilo. Zastala je uz ivicu stola, polako je pokušala da čuje reči koje telo izgovara, ali uspevala je samo da registruje lepe, mlade usne I široka ramena. Onda gomila zuba, telo ustade, valjda shvatajući njeno posmatranje kao odobravanje teksta koji je izgovorio. Onda visina, odmerila ga je od glave do pete I konstatovala da je dobro telo. Izmakao je jednu stolicu I pokazao joj da sedne. Sela je, prekrstila je ruke na stolu punom čaša, klimnula glavom ostalim telima, pa se ponovo usredsredila na svoje. A ono je brbljalo, mahalo rukama pokazući, valjda, time svoju mušku kompetetnost. I dalje je ćutala, povremeno bi klimnula glavom, pa bi nastavila u svom očaju samo da posmatra I odlučuje – hoće li, ili neće.

Kafana se praznila, poslednji stolovi ustajali su, ustali su oni. Telo se osmehivalo, shvatajući ovo kao znak da će poći sa njim. Tada je prvi put progovorila nekim dubokim, promuklim glasom koji je samo ubrzao rad srca dotičnom telu.

"Sačekaj me kod kola."

Ispratio ju je nesvesnim pogledom, odbrojao je svaki njen elegantni korak do susednog stola gde se veliko društvo spremalo za polazak. Kretao je posmatrao kako se ljubi sa prijateljima, tužno I bez osmeha I kako grli drugarice kao da žali što ih više neće videti. No, brzo se prenuo, ustremio se na vrata I upalio kola da ih zagreje, da se mala, nežna pojava ne smrzne. O, kako je bio uzbuđen.

Čekao je krako, prilazila je, obučena u jednostavan, dugi crni kaput, sagnuo se, otvorio joj vrata, sela je polako I ne pogledavši ga.

"Pa, kuda mlada damo?"

"Kući. Ne stanujem daleko, par ulica."

"Super, živiš sama?"

Ćutala je, nije ga udostojila odgovora, verovatno ga nije ni čula. Samo je sedela tako skupljena na velikom sedištu njegovog džipa. U krilu grčila je prste na malim šakama.

"Nisi baš pričljiva.", nasmejao se, nije mario, žena mu se dopadala sve više.

Otključala je glomazna vrata na nekom od spratova solitera stare gradnje, zakoračila je unutra I počela da pali svetla. Nije volela tamu, nije volela tišinu, odmah je uključila muziku, pa je tek tada počela da skida kaput. On je stajao na vratima par trenutaka, pa je muški zakoračio u stan koji je mirisao na sve meridijane sveta. Zidovi puni slika, police figurica, mnoštvo lampi osvetljavao je ovu toplu, šarenu priču koju on još uvek nije razumeo. Jedan zid bio je načičkan fotografijama. Na njima bila je ona, ona I još neko. Smejala se. Bio je to najlepši osmeh koji je video, sijao je. Stotine fotografija I svuda ona I on…nije ništa pitao, nije ga ni zanimalo. Skinuo je jaknu. Seo je I gledao kako se svlači. Bez reči. Skinula je dugu, crnu haljinu ispod koje je imala najslađi klinački donji veš, obučen ne da zavede, obučen radi svoje praktične, zimske svrhe.

Sipala je neko piće, pružila mu je čašu I sela pored njega. Srknuo je I pogledao je, a ona se sagla prema njegovom golom vratu I pomirisala mu kožu dugačkim, pažljivim udahom. Onda je iskapila piće, sačekala da I on uradi isto, pa je polako počela da ga svlači.

Ležao je I pušio, drhtao je, a ona se tuširala. Iz kupatila izašla je umotana u veliki muški bade mantil I sela je na krevet uzimajući od njega par dimova cigarete.

"Nisi rekla ni reč od kako smo ušli, umeš li ti da govoriš, vatro?"

Gledala ga sa molbom u očima boje noći. Onda je ugasio cigaretu, uspravio se I seo, a ona mu se uvukla u krilo. Na grudima osetio je suze.

"Umeš li ti da slušaš?", upitala ga je tiho.

"Slušaću.", srce mu je lupalo hvatajući ritam njenog, znao je da će mu pričati nešto što nije želeo da čuje. Možda nekada, ali ne sada, ne ovako. Ali, slušaće ovo čudo, ovu nežnu vatru, ovaj orkan ljubavi koja nije bila za njega I nikada neće biti njegova. Ljubavi u kojoj je on bio samo provodnik, samo privilegovano telo.

Kada je završila, svitalo je. Sunce joj se provlačilo kroz suzne oči stvarajući joj male duge oko trepavica. Pepeljara je bila puna, čaše su bile prazne.

"A sada idi, molim te."

Ustao je I ispraznio pepeljare, sklonio je čaše u sudoperu. Obukao se. Zaspala je stežući nekakvu crvenu jaknu, grleći je kao da je živa. Uzeo je pokrivač I uvio je. Poljubio ju je u čelo I izašao.

Dok se vozio praznim gradom shvatio je da je pola veka proćerdao: karijera, loši izbori bez obaveza, brak bez ljubavi, život bez jasnog cilja… I bio je tako sam…