Tri mirisa

1969. Staro sajmište, Beograd.

Hladno, jesenje jutro. Sa prvim, poleglim zracima sunca deca su već bila spremna za akciju. Odlučili su da zakopaju svoje blago za buduća vremena. Nenad je trebao da se preseli u neko drugo mesto, drugu državu, drugi svet, a to je razdiralo Draganino maleno srce. Bili su najbolji drugari i njoj je bilo nezamislivo da ostane bez njega.

„Je l' ovde?“

„Da, tu!“

Uporno su kopali vlažnu i rastresitu zemlju dok nisu napravili rupu u koju su mogli da stave svoje stvari. Prvo je ona položila svoju omiljenu lutku umotanu u parče starog ćebenceta, a onda je on stavio svoj najnoviji autić.

„Nenadeeee!“dreknu ona ljutito,“Zašto ga nisi umotao? Isprljaće se!“ I uze igračku u ruku, dunu u nju dva-tri puta i stavi tik pored lutke, pa ih zajedno umota u ono parče ćebenceta.

„Tako...“, reče zadovoljno,“Sad ćemo da ih zakopamo i da mi obećaš da ćemo zajedno, jednoga dana da „otkrijemo“naše blago!“

„Obećavam.“, prošaputa dečak tužno. Ručicama su utabali zemlju i krenuli da se igraju. Imali su samo još par dana da budu zajedno. Kada je Nenad otišao u njenim nozdrvama, suzama i osmehu, zauvek je ostao miris vlažne zemlje.

1987. Beograd. Knez Mihajlova.

Devojka je uletela u knjižaru. Ah, najnovije izdanje jedne dugo očekivanje knjige iz umetnosti. Uzela ju je u ruke kao nešto najdragocenije i počela da je lista. Slike poznatih slikara, miris tek odštampane knjige, moderni dizajn korica, sve ju je očaralo, samo se snuždila kada je videla cenu. Dakle, nedodirljivo za nju. Glasno uzdahnu.

„Je li to oduševljenje ili razočaranost?“, upita je mladić, odnekud stvoren. Ona pocrvene. Pored nje je stajao visok i lep mladić u nekom starom kožnom mantilu. Očigledno umetnik, pomisli ona.

„Knjiga je divna, ali cena je nestvarno velika za mene.“, najzad reče devojka, skrivajući zbunjenost.

„Ti studiraš umetnost, vidi se! Samo, mi, umetnici možemo da se radujemo kao deca novim stvarima...pogotovo ako su to naše „igračke“, je l' da?“, upita širokog osmeha i sa neodoljivim šarmom. Devojka više nije ni obraćala pažnju na knjigu. Miris kožnog mantila pomešan sa mirisom muškarca koji ju je neodoljivo privlačio otvorio joj je nova vrata. Knjižarom se orio smeh dvoje mladih umetnika koji su imali beskrajno puno tema. Da im ne smetamo, zatvoriću vrata.

2012. Beograd.

Ušavši u stan bez reči, skidali su odeću sa sebe. Miris njenog parfema ispuni sobu. Gotov je, umreće ako je ne uzme odmah. Kosa joj se razlila po krevetu dok je ljubio njene grudi. Strast se prelivala preko kreveta, lupala o zidove, jaukala, plakala, zapomagala. Rađali su se pulsirajući svetovi. Bili su plesači nad ivicom nekog svemirskog ponora. Plesali su u ljubavi i zanosu, očaranosti i oduševljenju. Za prvi susret taj ples je bio nestvarno lep. Jednog momenta su zaspali sa ukusom slatkog umora. Kada se probudio nje nije više bilo tu. Nije mogao da veruje šta je doživeo. Spremajući se da i on ide shvatio je da joj ni ime ne zna. Pogleda se u ogledalo, dobro, sve je na mestu, i izađe iz iznajmljenog stana, ne znajući da se njen miris uvukao u svaku poru na njegovom telu.