U pravom trenutku, na pravom mestu

Heroj koji je izvukao devojčicu iz zapaljenog stana, sebe nije smatrao herojem. Pred televizijskim kamerama izjavio je skromno da se on samo našao u pravom trenutku na pravom mestu i da bi svako postupio na način na koji je i on to učinio.
Heroj će uskoro pasti u zaborav, devojčica koja je zahvaljujući njemu preživela, postaće žena i sećaće se tog tragičnog dana kao kroz maglu koja će biti gušća od dima koji je tog tragičnog dana pretio da je uguši.
Dok su vatrogasci gasili stan u plamenu, dve ulice dalje od mesta požara, jedan drugi heroj je u pekari kupovao sebi i svojoj supruzi njihov omiljeni lovački đevrek. Nakon što je izašao iz pekare, zaustavila su ga dvojica dečaka sa molbom da im udeli novac. Čovek to nije učinio. Umesto toga, vratio se u pekaru, kupio im je po dve puter kifle, udelio im je i zatim je otišao svom domu. Ni ovaj heroj sebe nije uzimao za heroja. Smatrao je da je uradio ono što bi svako uradio i da se on samo našao u pravom trenutku na pravom mestu. Ovaj skromni heroj zaboraviće na svoj čin dobročinstva a to će učiniti i dečaci koji će musavi od šećera u prahu jurcati ulicama u potrazi za dogodovštinama.
Jedan visoko rangirani funkcioner, pripadnik političke elite, smatran je od mnogih pa i od sebe samog za velikog heroja današnjice. Mnogi su svaki njegov potez smatrali herojskim činom i dobročinstvom. Međutim, za ovog heroja počele se da kruže glasine da je organizator velike pronevere. Jedni su takve glasine smatrali koještarijom, drugi su verovali u njihovu ispravnost a sam heroj nije smatrao da je učinio ništa naročito. On je verovao da se samo našao u pravom trenutku na pravom mestu i da je učinio ono što bi svako učinio da je na njegovom mestu. Isto tako je znao da će njegov čin uskoro pasti u večni zaborav.

Željko Žele Jovanović