U susret farovima

Natečene, umornom okovane noge, koračale su sasvim lagano u pravcu njene kuće. Međutim, okov satkan od umora nije bio jedini razlog njenog sporog koračanja.
Mršava žena, koja je zakoračila u drugu polovinu veka svog postojanja, sa tužnim očima i iskrzalim krajevima u kosi, vraćala se kući sa posla. Radila je kao spremačica, čuvala je decu, čuvala je stara i nemoćna lica, a neretko je odlazila da bere sezonsko voće i to je bio posao koji je najviše i volela da obavlja. Nikada nije imala stalan posao, često su primanja kasnila, ponekad bi je poslodavci izigrali i ne bi je ni platili.
Danas pre podne, čuvala je šestogodišnje muško dete. Debeljuškasti razmaženko, potomak karijerista koji su u pohodu na neki novi uzvišeniji staležni rang ostavili svoje čedo na čuvanje niskokvalifikovanoj spremačici, maltretirao je sirotu ženu čitavog jutra sve dok ga umor nije savladao. U početku se igrao indijanaca i gađao je svoju paziteljku tomahavkom, koji je na sreću bio napravljen od gume. Kada se debeljko umorio od vratolomija i lova na kauboja, koji je uistinu nosio kecelju umesto šešira, mamuza i kolta, požalio se na glad. Debelim prstima darivao je hranu svojoj trbušini, a kada se konačno najeo, porculanskom činijom je ponovo gađao mršavu ženu. Na sreću je promašio, ali su se razleteli ostaci hrane koji su morali biti očišćeni. Mali, razmaženi poglavica je zaspao pa je žena mogla da počisti nered.
Ispod naboranog čela tinjala su dva tužna oka koja su se suprostavljala svetlosti sa farova automobila koji su joj dolazili u susret. Koračala je koracima koji su bivali sve umrtvljeniji kako se približavala svojoj kući.
Unajmljena od strane jedne agencije, popodne je provela tako što je čistila stanove samcima. Nije volela da radi sa ljudima, tako da je čišćenje praznih stanova predstavljalo jednu vrstu odmora. Međutim, kod kuće je imala muža koji je bolovao od hronične ljubomore. Znala je da će je uveče pitati kako je provela dan, a to pitanje je uvek vodilo ka vikanju, pretnjama, a neretko i batinama. Kada bi rekla istinu, muž joj ne bi verovao. Tukao bi je ako bi mu se suprostavila i povisila ton u pokušaju da spere sumnju sa svoje časti. Ukoliko bi slagala, opet joj ne bi verovao i ponovo bi njihova oronula blatnjara bila ispunjena vikom i psovkama. Često bi je i sam muž, u trenutku besa, gađao nečim što bi mu se našlo u tom trenutku pri ruci.
Njen muž je bio nezaposlen već neko vreme. Sedeo je kod kuće i konstantno se žalio na stanje u državi i svoju nezaposlenost. Voleo je da popije i u tim trenutcima je bio bezopasan za svoju suprugu. Alkohol je podsticao njegovu sentimentalnost, pa bi se u stanju pijanstva izvinjavao svojoj supruzi na torturu koju joj priređuje, molio bi je tada za oproštaj i kleo bi se da će se promeniti i da će joj ubuduće verovati jer, sam mu je Bog svedok, on njoj zaista veruje i voli je, čitavim svojim srcem. Ona i muž imaju ćerku koja se odmah nakon što je postala punoletna udala za znatno starijeg muškarca. Devojka je jednostavno potražila neko sigurnije utočište, gde je noću neće buditi dreka i lupanje vratima kao ni jezivo zapomaganje njene majke. Ono što ne vidiš i ne čuješ ne dotiče te kao kad si svedok, bez obzira što znaš da se dešava.
Zaslepela su je duga svetla na automobilu koji je po svoj prilici prekoračio dozvoljenu brzinu. Protrljala je oči i pogledala je ka nebu. Na nebu je tinjao mlad mesec. Setila se svoje majke i predanja vezana za mlad mesec:“ Kako ti bude te večeri kada prvi put ugledaš mlad mesec, tako će ti biti i narednih mesec dana.“
Danas je imala još jedan razlog da strepi. Kasnila je isplata od agencije već nedelju dana. Muž je insistirao da ona traži od agencije da joj isplate zaradu. Ona to nije smela da učini. Plašila se da ne navuče gnev od ljudi koji joj nalaze posao i da će ostati bez posla i zarade, ma koliko ona mala bila i bez obzira što često kasni.
Svetlo u dnevnoj sobi je bilo upaljeno što je značilo da joj je muž budan i da je čeka. Zastala je, sakrila se iza jednog žbuna i pripalila je cigaretu. Brzo je uvlačila dim u strahu da neko ne naiđe i ne vidi je. Bacila je pikavac, rukama je zadigla kosu, a zatim je dunula u svoje dlanove. Nakon toga je pomirisala svoje dlanove da proveri svoj zadah, da je ne bi muž osetio na duvanski dim i oklevajući krenula je ka svom domu. Pre nego što je stigla do otirača, koji joj je poželeo dobrodošlicu, još jednom je pogledala u mlad mesec.