Ugasi svetlo, molm te

Kada je čuo tu rečenicu, pomislio je: - Uh, ovo će biti jedan dosadan seks. Šema sa simpozijuma. Kao mnogo puta ranije. Ujutru neću znati ni kako se zove žena koja, raščupane kose, izmrljane šminke i duvanskog zadaha pomešanog sa mirisom vina, pokušava da sakrije svoje strije, otromboljene butine i grudi koje nisu odolele onom poznatom zakonu. Padoše baš kao i Njutnova jabuka.
Sedi na terasi i puši. Miris mora i lavande uvaliči mu se u nozdrve. Ne veruje šta mu se dešava. Nije spavao cele noći. Od strasti, za koju je verovao da će brzo da ugasi i potom će da legne da spava. Treba se pripremiti za današnji dan. Povratak kući, potom kupovina knjiga za dečake, uobičajena nabavka za kuću, verovatno i neka sitna rasprava sa ženom. Nije ga bilo par dana, razumljivo, uželela se svađanja.
A umesto svega toga, on sedi na ovoj terasi, go do pasa, bos, prsti na nogama već pomalo modri. Jutarnja svežina septembra čini svoje. Ipak, noćas je temperatura u ovoj sobi bila viša od prosečne. Noćas je ovde svega bilo više od proseka.
A ništa nije nagoveštavalo takvu noć.

Tiho kucanje na vratima i:

-Dobro veče, ako si ozbiljno mislio za ono vino pred spavanje, evo me.

Stajala je u farmerkama i bodiju, ogrnuta džemperom. Ni traga od one elegantne haljine i visokih štikli u kojima ju je ostavio pred liftom.

Nakon svečane večere uobičajene za poslednji dan savetovanja prošetali su stazom do ostrva. Od Pržna do Paštrovićevog ostrva, koje u tmini liči na Titanik. Svetla ostrva odslikavaju se u vodama mora, talasi udaraju u stene i njih dvoje stoje na kamenitom mostu koji spaja kopno sa ostrvom. Priča joj kako je nastalo.

- Znaš da su ga pravili robijaši, negde šezdesetih. Iz Bileće, oni lakši. Žene partijskih drugova mazno su se protezale u ligelštulima i frktale nosevima, dok su nesretnici pijucima i budacima razbijali ovaj krš da naprave nasip. Muškaraci koji nisu mesecima videli ženu sada su ravnodušno posmatrali gole ženske butine i grudi utegnute u kupaće kostime zagasito plave boje, jednodelne, naravno, kako dolikuje smernim partijskim drugaricama. Samo su želeli da ih neka od njih ponudi cigaretom. Ostalo ih nije zanimalo.

Njega je večeras sve drugo zanimalo sem cigarete. Nije bio pušač, bar ne strastveni. Upalio bi po neku nakon dobre hrane. I seksa.
Da, nekada je znao da puši posle dobro oznojene noći. Odavno to ne radi. Ona ne voli miris duvana u kući. Ona je odlučila da se zdravo živi. Ona je uvela jedan mesni dan, ostalo su travke. Ona kaže da se mora u šetnju oko Ade dva puta nedeljno, kondicije radi. Ona planira sva zimovanja i letovanja mesecima unapred, a onda provodi dane po turskim buticima kupujući gaće i , o Bože, tepihe. Ovog leta su kupovali dodatne kofere i plaćali overweight zbog njene želje da ima lepše tepihe od one „kokoške iz komšiluka koja se hvalila da je prenela čak tri komada autobusom“. Oni su imali paket aranžman sa avio prevozom, ali moralo se dokazati Petrovićki da će i ona staviti nove staze na verandu.
Sve mu to prolazi jutros kroz glavu. Kako je od tepiha stigao do malog mladeža ne desnoj preponi, ne zna. Više ništa ne zna. Zblanuto gleda u uspavanu ženu kose rasute po jastuku. Lagano pućkanje iz poluotvorenih ustiju oznavačava miran i spokojan san. Ne pomera se ni malo. Ruka joj pod obrazom blago naslonjena na rame. Desna noga povijena u kolenu,leva ispružena i duga, duga, ma šta duga, kao da je gazela zaspala u njegovoj postelji. Njene su noge duge skoro kao i njegove. Merio ih je noćas poljupcima. Od malog prsta leve, do temena kraka, pa na desnu. I nazad.
Pepeo mu pada po nožnim prstima. Za tren se trgne, a onda opet utone u sanjarenje.
Kako je uopšte stiglo do te jutarnje cigarete? I da li je ovo stvarno on? Sanja li možda. Ne, suviše je hladno za san. I suviše je vrelo bilo na javi, da bi se sad ovako smrzavao. Nesanica je kriva. Ali ovu nesanicu voli. Ne pamti kada je dočekao zoru, a da to nije bio neki projekat , neka tabela koju mora završiti i upakovati do jutra, jer cure rokovi.
Ne pamti kada se oznojio, a da to nije bilo fitnesa radi. Ne pamti kada se zaljubio.
A noćas jeste definitivno zaboravio da je gospodin profesor koji ima ženu, decu, kuče i fikus.
Noćas je bio opet onaj momak sa Prve pruge koji trči duž keja i gleda curice u mini suknjama kako se smejulje i kikoću njegovom narandžastom šorcu. Doneo ga je iz Amerrike sa razmene studenata. Kod nas su još uvek bili samo teget i crni, a on je jedini šljašteo duž staze uz Dunav u bojama semafora. Zelena majica, narandžasti šorc, crvene patike. Svi su mislili da je gej. On je znao da nije.
Noćas se setio toga i pričao joj je. U pauzama ćutanja. I dahtanja. I skupljanja slanih kapi sa čela, grudi, bokova.
- Ti gej, ma daj! Te žene nisu žene.
- Znaš i deca mi to govore, ajde ćale opsuj je ponekad. Vidi šta ti radi. Pomisliće ljudi da si gej koliko si fin. Daj opsuj po nekad. Ne, ne želim da tako dokazujem da sam jak. Mogu da psujem ili jogiram, odlučite se.
A ona je noćas ponavljala
- Budi samo ti. Uvek ovakav. Znala sam od prvog koraka na onoj pošljunčanoj stazi da ćeš biti savršen jubavnik. Ugladjen, a tako hot.
- Kako?
- Znaš ono, kad sam se saplela?
- Da.
- Vidi, ja hodam u štiklama kao u patikama. Celu gimnaziju sam kuckala niz Skadarliju do Dorćola bez da ijednom klecnem. Kaldrma mi je isto tako dobra kao i ravna pista. Držim članke čvrsto i nema problema.
- Pa, kako si se onda saplela na onom kamičku?.
- E, sečaš se Kuma, Kad Paćino šeta po Siciliji sa Antonijom? A iza njih gomila baba, tetki, strina i dva naoružana stražara. Babe čuvaju njenu čednost, momci njegov život.
- Da, znam tu scenu, i kakve to ima veze s ovom pričom?
- Pa vidiš, Antonija, koja je navikla na onaj krš jureći za kozama i berući smilje, diskretno se saplete da bi je on uhvatio za ruku.
- A da, sad se sećam, pridržao sam te kad si se saplela.
- Kao struja da me je udarla. Taj tvoj dodir na podlaktici sve je pokazao. Znala sam da će biti ovako.
- Kako?.
- Nisi zapamtio. Ček da ti pokažem još jednom.
Priseća se ovog razgovora uz osmeh. Ponavljali su to više puta, do zore.
- Joj, neću više nikada da kažem zora. Jedna kod kuće mi je dovoljna. Ovo je osvit, novi dan, novi život.

Zaista me je vratila u život. Ni sanjao nisam da mogu imati opet godine sa keja. Da trčim deset kilometara bez da se umorim. Da mogu opet. I želim opet.

-Dobro jutro.- čuje mazni glas žene koja je još lepša ujutru nego što je zapamtio noćas.
- Hočeš li kafu?
- Ne, hoću tebe.

Sledećeg leta, kada su izašli iz male crkvice na ostrvu praćeni četvoricom momaka nakon što ih je pop Rade venčao, setili su se te prve šetnje.
On je ostavio Zoru i poveo dečake. Ona nije imala koga da ostavi, njeni dečaci su išli uz nju sa leve i desne strane, da je predaju. Njemu. Pred oltarom.
Nakon večere pod maslinama, momci su otišli na piće u grad, a oni da malo odmore.

- Ugasi svetlo, molim te. Hoću da vidim vatromet.

Slađana Belko