Vanja

Večeri slem poezije sam počeo da posećujem pre nekoliko godina. Poslao sam pesme na konkurs i dobio poziv od organizatora da učestvujem. Upoznao sam se okvirno o slemu pretražujući po internetu, pripremio sam pesme koje sam planirao da govorim, i pošao ka klubu u Cetinjskoj. Došao sam malo ranije, uzeo pivo i seo za sto u blizini pozornice. Učesnici i gosti su polako pristizali. Dva momka su podešavala ozvučenje. Moderator je uzeo mikrofon, pozdravio prisutne, najavio prvog učesnika, i program je počeo. Početak nije obećavao. Pesnici koji su nastupali među prvima nisu se baš proslavili. Jedni su imali tremu, drugi recitovali nerazgovetno, treći su bili toliko tihi da se skoro ništa nije čulo iako su govorili u mikrofon… A onda se desio iznenadni preokret. Na improvizovanu pozornicu izašla je devojka sa ogromnim grudima. U pesmi koju je recitovala, između ostalog, opisala je i seksualni čin u kojem njen partner na kraju svršava po njenim sisama. Poenta pesme je bila u tome kako su njene velike grudi, umesto da budu blagoslov, za nju kazna. Da želi da bude voljena, ali da je, zbog ogromnih grudi, nijedan muškarac ne posmatra kao ličnost. Da su je svi njeni bivši momci tretirali kao seksualni objekat i želeli samo da ejakuliraju po njenim sisama.

Muški deo publike je pao u trans. Tražili su još pesama. Ona je rekla da će pročitati još jednu, ali na engleskom.

„Nemoj, molim te!”, vikao je jedan, „aj bar na ruskom.”                                                          

„Koja je veličina?!”, našalio se Milan, moderator pesničke večeri. „Reci ljudima, da znaju s čim raspolažeš.”

„Sto pet”, odgovorila je zanosnim glasom, smeškajući se.

„Auuuu!”, čulo se iz mase.

Posle nje su nastupali neki likovi iz Novog Sada. Jedan je zablistao sa pesmom "Opet nisam jebo".

Bio sam odličan đak

opet nisam jebo

Držali smo se za ruke

opet nisam jebo

Bili smo na romantičnoj večeri

opet nisam jebo

Platio sam prostitutku

opet nisam jebo

Pobedio sam na slem

takmičenju 2013.

opet nisam jebo

Na pesničkim večerima

uvek mi traže da recitujem pesmu

Opet nisam jebo

opet nisam jebo…

Pred sam kraj, na pozornicu je izašao visok, mršav mladić sa dugom plavom kosom i bradom. Ličio je na slike Isusa. U desnoj ruci je držao flašu piva, a u levoj džoint. Recitovao je nežnim glasom pesme u rimi. Iznenada, posle druge pesme, publika je počela da skandira Va-nja, Va-nja, Va-nja…

Uvukao je dubok dim, otpio gutljaj piva i počeo da recituje. Posle svake strofe je pojačavao glas.

Srce sa umom snažno se bori

Dok vetar mladosti nadu vijori

A duša jedinstvo svetlosti sanja

Tvoje usne što blistaju Vanja

Pesnik se rađa sa tvojim pogledom

Zanosnih stihova tihi dom

Činiš da tama bude sve manja

Susretima sa tobom Vanja

Kriješ u kosi iskru života

Večnošću priziva tvoja lepota

U anđeoska vodiš me stanja

Svojim šapatom ljubavi Vanja

Daljina beskraja nežno se topi

Kad tih poljubac usne nam sklopi

I zvezdama bude čista putanja

Jer letnja je noć i volim te Vanja

Publika je sa njim uglas vikala: Vanja! Dobio je gromoglasan aplauz. Na sledećoj večeri, kroz mesec dana, sve se ponovilo. Jednom je pao na pozornici, pa su ga odvukli do toaleta i umivali.

„Nije jeo, a previše pio”, prokomentarisao je jedan koji je sedeo blizu mene.

Jednom je došao sa starijom drugaricom ili devojkom. Vrištala je i psovala ometajući program. Verovatno je bila pod dejstvom alkohola ili nekih droga. Pokušao je da je smiri, ali bezuspešno. Na kraju ju je organizator, uz pomoć obezbeđenja, izbacio iz kluba.  

Rekao je, prilikom jednog nastupa, da je Vanja u stvari muško.

Viđam ga ponekad. I dalje učestvuje na raznim pesničkim manifestacijama. Uvek na kraju ide „Vanja” i ovacije.

Autor Milan Neđić