Vašar
Dobro došli dragi ljudi!
Na pravom ste mestu, zapravo, na jednom jedinom koje vam pripada!
Vi koji ste ovde, poželećete da ovde večno i ostanete, zabavićete se, odlutaćete daleko od sebe, možda i nađete rešenje za neki problem, ko zna, ili, postanete srećni, pa bar za tren! Znam sigurno da će neko, najzad, pronaći srce i ugledati svoj lik u njemu, neko će uloviti plišanog zeca ili medu, neko će u ludoj vožnji imati osećaj da leti, neko će se uveriti da čuda postoje, čovek sa tri noge, bradata žena, patuljci čarobnjaci, ljudi od tri metra, vidovite zveri, konj koji ume da računa... Ah, da! Ne zaboravite „Dvoranu iskrivljenih ogledala“, kako će vas zabaviti ta iskrivljena slika lepote i dostojanstva ljudskog lika! Vrhunska stvar! Ne brinite, za svakoga ima po nešto! A, kada ogladnite...Osećate li miris gurmanske pljeskavice? „Vesna-pljeska“čeka na vas! Ne pitajte od čega pravi svoje specijalitete, ma ne zanima vas to, samo jedite i budite srećni! Posle dođite na „Poligon slobodne laži“, čujte neverovatna obećanja savršenih lažova, poverovaćete u svaku reč, obožavaćete te moćne manipulante vašeg uma! A, za one koji vole strah i uživaju u njemu, „Kuća straha“čeka na vas! Uživajte u strahu! Buahahaha! Ne znam šta je strašnije „Kuća straha“ ili „Poligon slobodne laži“! Otkrijte sami, uživajte, sve je to stvoreno za vas!
O, dragi ljudi, o moje zabludele duše, ovde ćete zaboraviti ko ste i šta ste, šta vam je cilj, a možda, kažem „možda“, vičem „možda“ i saznate šta je vaš zadatak! Budite ludi, budite radoznali, budite kao deca, ceo svet bogatih iluzija je pred vama i ne pokušavajte da ga shvatite samo ćete patiti zbog te uzaludne radnje!“
I pre nego što je završio svoj neobičan govor Bog klonu. Spusti božanski megafon i okrenu se jednom od Serafima. Ovaj se suzdržavao da ne pukne od smeha skrivajući usta jednom šakom.
„Šta Vam bi dragi Bože?“reče kroz smeh grleći Boga.
„Ne znam!“reče On umorno „palo mi je na pamet da promenim način obraćanja tim palim dušama, možda će bolje shvatiti život i svoje obaveze! Šaljem im anđele, pišem im poruke, dolazim im u snove i nikako da se dozovu, da postanu ljudi, a ostanu deca u dušama svojim...ali, dragi moj, najdraži Serafime, baš sam umoran, idem malo da se odmorim...šalji anđele gde god treba, mnogo je nesrećnih...“
„Znam, ali „Vesna-pljeska“, hahahahaaha!“opet će Serafim. Na to prasnuše oboje u grohotan smeh.
I tako je Bog otišao da se odmori dok je Vaseljenom odjekivao njegov smeh.