Vizije

Vidovita Senka - pod tim imenom je memorisana u mnogim prestoničkim mobilnim telefonima.

Sa klijentima se obično sastaje negde u blizini njihovih kuća. Čak i ako je na drugom kraju grada - ne mari. Voli da pešači, da se muva, vremena ima na pretek. Seansa košta 20 evra, to je tržišna cena poslu, poput njenog. Da, poslu - dobro ste čuli. Pošteno ga radi, svaki božiji dan u nedelji i primećuje da je sve više tražena.

Osim žena, sve češće je zovu i muškarci. Zabrinuti za posao, za neizvesnu pobedu omiljenog kluba... redje za ljubav. Emotivne stvari su im, izgleda jasne i lako predvidljive. U doba opšteg siromaštva, ljubav verovatno naprosto - kupe. 

Ruku na srce, i jedni i drugi se podjednako zaprepaste kada je vide. Njoj to loše skriveno čudjene bude prilično simpatično i teškom mukom sakrije, koliko je ta početna situacija zabavlja.

Iako uveliko srednjih godina, izgleda mladoliko, skladne figure, besprekornog ponašanja. Oni ljubopitljiviji saznaju da je završila čak dva fakulteta i bude im čudno što nigde nije stalno zaposlena.

"Bila sam, ranije…",  lakonski odgovora i vešto skrene razgovor.

Imajući u vidu da su klijenti obično nervozni prilikom prvog susreta (koji po pravilu skoro nikada ne bude i poslednji), promena teme joj sa lakoćom polazi za rukom.

Zaista, petogodišnji boravak u zatvoru joj je trajno zatvorio mogućnost bilo kakvog pristojnog zaposlenja. Nikada nije umela ni želela da živi bez moralnih principa. Cena takvog nepristajanja je skroman život, ona je bila spremna da je plati.Istini za volju, da nije njenog naročitog dara, verovatno bi bila više gladna nego sita. U ovakvoj sredini, ni diplome na pomažu da čovek pristojno živi.

Razne misli su joj prolazile kroz glavu dok je čekala dve žene, očigledno drugarice, koje su joj pre neki dan, prilično usplahireno zakazale seansu. Nakon kratkog upoznavanja, sedaju u ćošak divne vračarske bašte, idealne za predstojeći "vizionarski" razgovor.

Rutinski, staloženim glasom, vrlo pažljivo i biranim rečima počinje da objašnjava vizije, koje joj se, poput akcionog filma, smenjuju pred očima. 

Trudi se da poveže nit dogadjaja, ujedno, pružajući utehu ako joj se ukaže nečija gorka sudbina.

Uvek se pitala na koji način bi njoj bio predočen užasan sled dogadjaja, da je ikada potražila savet vidovnjaka.Kojim rečima bi joj saopštili da je čeka pakao zajedničkog života sa sadistički nastrojenim sociopatom? Da li bi joj iskreno rekli da će robijati celih 5 godina - zbog ubistva iz nehata?!

Jer... Kada je, pre šest godina, pijan davio na vrhu stepeništa, nije izdržala više. Odgurnula ga je svom snagom i on se skotrljao niz stepenice. Na mestu je ostao mrtav, pri padu nesretno udarivši glavu o beton. Od mučnine prizora i sama je izgubila svest, Pronašla ih je komšinica, kako leže jedno kraj drugog, u gromnoj lokvi krvi. 

Ona je (samo) ovoga puta, imala više sreće.

Tok sudjenja je zauvek ostao u nekoj izmaglici. U mozak i telo joj se uselila osoba, sledjena od bola i užasa,  kojoj su vizije i predskazanja postali svakodnevnica, takoreći najbolji i jedini prijatelji.

"... kada izadjete iz pakla razvoda, neko vreme ćete biti potpuno sami ali ne bojte se, nakon godinu dana srešćete divnu osobu i vremenom će se vaše druženje razviti u ljubav"... 

Relativno mlada žena, religiozno je upijala svaku njenu reč. U njenim očima se videla beskrajna zahvalnost, bezrazložno upućena njoj, kao medijumu.

Nakon seanse, lakim korakom hita ka prelepoj garsonjeri na obodu grada, koju iznajmljuje već duže vreme.

Usne joj se nehotično izvijaju u nagoveštaj osmeha, dok žuri kući. Tamo je čeka osoba, koju je pronašla i zavolela kada je skoro izgubila svaku nadu i veru u ljubav.

Tamo je čeka - ona sama.