Vodenica (četrnaesti deo)

Nekoliko dana kasnije posle burnih događaja, ispred vodenice su sedeli Radovan i Mitar i razgovarali:

-I, šta si sada rešio Radovane? Voleo bih, a i tvoji novi prijatelji bi voleli, da ostaneš ovde sa nama. - reče Mitar.

-Znam, Mitre. Moram da se vratim na grob oca i majke. Od ovih dukata ću da im sredim spomenik i da platim nekog ko će održavati njihovo mesto počinka.- odgovori Radovan. -Posle ću verovatno da idem u zlatiborski kraj…tamo ima isto lepe zemlje, uzeću par ari i počeću ispočetka neki svoj život.

-Zašto se ne vratiš ovamo?

-Ne bih…našao sam ovde divne ljude, ali uvek bi me sve podsećalo na očevo stradanje i sve šta je preživeo ovde. Ko zna, možda me put nekad i navede ovamo, ali zasada sam tako rešio.

-Anđelko bi bio ponosan da je živ, kakvog sina ima. Želim ti svu sreću ovog sveta, da nađeš divnu devojku i da i ti svoju dušu smiriš. Hvala ti za dukate koje si mi poklonio…i Jovanu i Čedomiru i Milutinu.

-Neka, zaslužili ste svi to. Meni sam ostavio dovoljno za moje potrebe, a ne treba mi puno, stvoriću svojim rukama ostalo. - reče Radovan.

-Šta ćeš sa vodenicom?- upita Mitar.

-Osposobljena je, očišćena…spremna za upotrebu...koristite je, nemojte dozvoliti da opet propadne. Umete da meljete, za prvu ruku, a možda se i neko prihvati da bude vodeničar. Slobodno mu dajte, meni više ne treba. Nego, šta će biti sa Svetislavom?- upita Radovan.

-Da, zaboravio sam da ti kažem. Jutros se obesio u zatvoru kada je čuo da se Miljana otrovala čuvši da je Sreten mrtav. Izgleda da je i njemu savest proradila.

-A, imanje?

-Mislim da će to neka njegova rodbina…mislim da će to naslediti neki brat iz Kragujevca. Ali verovatno će oni to prodati. Hajde da se pozdravimo i da ti poželim dug i srećan život.- reče Mitar, ustajući i ljubeći se za rastanak.

-Zbogom Mitre! Ostaj mi zdravo!- reče Radovan, dok je Mitar kretao prema šumi u pratnji Šape kojeg mu je on ostavio da mu zameni stradalog Mićka.  

Par dana kasnije, Radovan je stajao na grobu svojih roditelja i stavljao sveću koju je zapalio ispred nadgrobnog kamena, koji je klesar malopre postavio.

-Majko, oče! Počivajte u miru! Odlazim odavde negde gde ću probati da nađem svoju sreću. Zbogom, mili moji! - reče i uputi se stazom sa groblja.

Kraj