Vodenica (dvanaesti deo)

U međuvremenu, dok su Radovan i Čedomir jeli kod starog javora, a Đorđe žurio kod Svetislava da mu javi novosti, Jovan je čekao na njihovom starom mestu Lenku, svoju ljubav. U zakazano vreme ona se pojavila, noseći pletenu košaru u rukama.

-Stigla sam, ljubavi! - reče Lenka, dok mu je prilazila. Zagrlio je i poljubili su se strasno, kao i mnogo puta pre toga kada su se sastajali.

-Ne mogu dugo biti sa tobom. Moram ići kod Radovana opet…nešto moramo danas još da uradimo.

-Izgleda da ste se baš sprijateljili, čim toliko zapinješ za njega. Sigurno je dobar momak. -Jeste, sjajan je čovek sa tužnom pričom…ali sve će se to promeniti. Ne mogu sada da ti kažem, ali brzo ćeš saznati.

Dok su njih dvoje sedeli na travi, smejali se i povremeno se ljubili, iz jednog obližnjeg šumarka ih je posmatrao Sreten. Oči su mu plamtele od besa, ljubomora ga je izjedala. On je bio odavno zaljubljen u Lenku, pokušavao je nekoliko puta da joj priđe, ali ona ga je uporno odbijala. Znao je da ona voli Jovana i sada ih je prvi put video. U njemu je sve više rasla srdžba.

-Ubiću tog seljačića! A, onda ću je naterati, po svaku cenu, da bude moja. Mora biti..ili moja, ili ničija!- razmišljao je u sebi i već smišljao plan šta da uradi.

Đorđe je stigao na imanje i odmah preneo gazdi šta je video.

-Idi, osedlaj mi konja i ponesi dve lovačke puške.- reče mu Svetislav.

-A, Sreten?- upita ovaj

-Otišao je opet da juri onu malu Lenku. Ona ga stalno odbija, a on trči za njom…možda ga i sretnemo. Sem toga, ima on kod sebe pušku.

Sreten je znao kojim putem će se vraćati Jovan i u šumi, u jednom delu gde je puteljak bio obrastao gustim rastinjem, planirao je da napravi zamku. Sakrio se u gustiš i čekao sa zapetom puškom. Jovan se rastao sa Lenkom uz sočan poljubac i dogovor kada da se vide opet. Popeo se na konja i krenuo kod Radovana. Stigavši do dela gde je put bio okružen gustim žbunjem, usporio je malo, kako ga grane ne bi izgrebale, kao i konja. U jednom trenutku začuo se pucanj i Jovan je osetio kako ga je nešto snažno udarilo u rame. Pao je sa konja.

Nekoliko stotina metara dalje su se nalazili Radovan i Čedomir i oni su čuli pucanj, pogledali se, Šapa je snažno zalajao i potrčao prema šumi, a njih dvojica su skočili na konje i pojurili za njim. Pucanj su čuli i Svetislav i Đorđe, zaustavili se i Svetislav reče:

-To je iz pravca gde je Sreten otišao kod one male. Hajde, idemo tamo.

Mitar je takođe bio dosta blizu kada je odjeknulo i Mićko je isto snažno zalajao. I on je požurio da otkrije ko je pucao.

Jovan je pao sa konja u žbun i pokušavao je da se izvuče iz njega, dok mu je krv lila iz ramena. Pridižući se, zastenjao je od bola, kada je začuo glas.

-Sad si moj! Rešiću te se i Lenka će biti moja!