Vodenica (trinaesti deo)

Sreten je podigao pušku  i naciljao u Jovanovom pravcu, koji je nemoćan očekivao svoj kraj. Iz obližnjeg žbuna je izleteo Šapa, koji je skočio i odgurnuo Sretena, a puška je opalila u visinu. Posle par sekundi, pojavili su se i Radovan i Čedomir, zadihani od žurbe da pomognu svom prijatelju.

-Šta to radiš budalo?- povika Radovan na Sretena. Ovaj je povratio ravnotežu odgurnuvši Šapu koji je stajao pred njim i besno režao na njega.

-Sklanjaj svog psa! Ubiću ga! A i vi ste mi se baš lepo namestili…rešiću vas se svih! - vikao je Sreten koji je već počeo da gubi kontrolu nad situacijom.

Radovan i Čedomir su brzo razmišljali šta im je činiti, bili su bez oružja, a videli su da će Sretena biti teško zaustaviti. Ovaj je opet okrenuo pušku prema Jovanu i krenuo da povuče oroz. U tom momentu sa druge strane se začuo pucanj i Sreten se trznuo od udara, a na leđima mu se pojavila krvava mrlja. Svi su okrenuli glavu iz pravca odakle je pucanj stigao i videli su Mitra koji je stajao sa puškom iz koje je pucao.

Polako je spustio pušku i krenuo prema njima.

-Morao sam ljudi…ubio bi Jovana. On je poludeo i uveliko bio van kontrole.

Trgli su se čuvši konje koji su stizali..Svetislav i Đorđe su se pojavili:

-Sretene, sine! - proderao se Svetislav, sjahavši sa konja. Istog momenta je podigao pušku, uperivši je u Mitra. U istom trenutku na njega je skočio Mićko, koji se našao na putu pucnja kada je puška opalila. Čedomir i Radovan su skočili prema njemu i srušili ga na zemlju. Đorđe je stajao zbunjen, ali krenuo je da podigne pušku.

-Ne bih ti to savetovao!- proderao se Mitar koji ga je uzeo na nišan.

-Ubili ste mi sina! Sve ću da vas pobijem! -drao se Svetislav, koga su Radovan i Čedomir držali prikovanog na zemlji.

-Tvoj sin je već načinio zločin…ranio je Jovana! A i ti ćeš biti odveden kod žandara, pokušao si mene da ubiješ. Gotovo je sa tobom Svetislave Radišiću…ideš na robiju!

-Ne možeš ti meni ništa! Ti si samo šumar, a ja imam pare, izaći ću brzo, a onda…- nastavio je Svetislav. -E, pa vidiš, grešiš. Novim kraljevim ukazom i mi šumari smo predstavnici vlasti…tako da si digao ruku na vlast. A i vreme je da platiš za sve što si uradio, da ispaštaš svoje grehe. Vežite ih momci! Jovane, jesi ti dobro?- upita Mitar, sagnuvši se do njega .

-Jesam! Nije strašno, izgleda da je bio loš strelac.

-Dobro. Vodimo ih u selo. Poslaćemo nekog po žandare da ih odvedu u grad.- reče Mitar. Prišao je svom vernom pratiocu, Mićku, koji je ležao mrtav na zemlji i podigao ga.

-Zbogom, verni moj druže!

-Daj ga ovamo kod mene na konja. Pokopaćemo ga,.- reče Čedomir i Mitar ga je podigao na njegovog konja.

 -Mitre! Moram posle razgovarati sa tobom.- reče Radovan kad su krenuli.

-Kasnije sine…kasnije. Mislim da znam šta!- odgovori mu ovaj, a Radovan je bio zbunjen.

U vreme kad su stigli u selo, Miljana je stajala na dovratku kuće gledajući u pravcu odakle su trebali da dođu Svetislav i Sreten. Crne slutnje su je obavijale i nemir je bio u njoj:

-Bože, nema ih! Mora da se nešto desilo. Nadam se da nije niko stradao.- razmišljala je u sebi

 -Gazdarice!-povikao je jedan od slugu.

-Šta je? Pusti me sad..- odgovori mu ona.

-Moram nešto da vam kažem. Nešto se desilo…strašno!

Koža joj se naježila, a strah joj oduzeo oslonac, pa se uhvatila za ogradu ispred nje.

-Gazda je uhapšen, a Sreten...

-Šta je bilo sa Sretenom? Govori, bog te ubio!- proderala se ona, već na ivici suza.

-Mrtav je! - reče ovaj pokunjeno.

- nastaviće se -