Foto:
Autor Jadranka Bežanović Sovilj
Volela bih da je moja ljubav ram
26.01.2022
Volela bih da je moja ljubav ram i da uramim sva sunca ovog sveta. A, ipak, ne daju se oni uramiti, zato, često ne uramljujem moje slike, već one mene, pune su svetla.
Kad bih mogla pobegla bih u moje pesme i priče, ali, ne da mi se! Zato…
“Dobar dan!”
“Dobar dan, izvolite!”
“Da li vi prodajete karte za “Putovanje u velikom balonu”?
“Mislite na Vašu priču?”
“Pa, da…”
“Razmislite, zar nije glupo da me tako nešto pitate? Vi ste autor, a pitate me za kartu!”
“Moram da kupim kartu, ne mogu da uskočim tek tako, iako je moja priča!”
“Dobro, da pogledam…nema slobodnih karata, sve je rasprodato, eto!”
“Svašta, ne mogu da verujem, pa, kako to?”
“Gospođo, prodalo se! Juče je došlo dvoje i kupili su sve karte!”
“A, koliko je to karata bilo?”
“Dve!”
Tu se ja iznerviram i promenim tok priče, pa i naslov, hoće mi se!
“Dobar dan!”
“Dobar dan, izvolite!”
“Da li vi prodajete karte za “Izgubljeno dvoje zaljubljenih na putovanju u velikom balonu”?
“Opet Vi? Molim Vas gospođo zvaću obezbeđenje, stavite masku!”
“Neću! Dajte mi kartuuuuu!”
“Nema karaaaataaaa!”
“Nemoguće! Sad sam napisala priču pre pet minuta! Hoću sve karte, odmah!”
“Izvinite, ali Vi ste nerazumni, pravite me ludim! Pre dva minuta Vaša ljubav je došla i kupila sve karte!”
“Aha, nemam pojma za to! A, koliko karata je kupila?”
“Dve!”
Brzim pokretom sam ga uhvatila za vrat unoseći mu se u već crveno lice.
“Slušaj, ako me lažes i ja nisam tamo, platićeš mi!”