Zelene boje noćnih svetova (Facebook jednočinka bez kraja, sa srećnim završetkom)

LICA

PRVA - gorda, koja za sebe misli da je drugačija od druge, čudne

DRUGA -  seljanka po vokaciji koja veruje u večitu zabludu da može ljubavlju da  menja njegov bračni status. Pojašnjenje: seljanka nije osoba koja geografskim poreklom potiče iz  ruralne sredine, već estetski namunjeno, duhovno pusto  i mentalno jadno stanje ženske osobe, koja se boji samoće I Noći muzeja. 

ON - enfant terrible naših dana

Radnja se dešava bilo gde, bilo kad ,uz obavezno prisustvo malog androida, u boljem slučaju iphona.

PRVA

(misli)

Opet su noćas imena njena i njegova bila zelena. Kuckali su se opet krišom, ona da ne čuju otac i brat, on da ne probudi čedo i devojčicu dugih trepavica. Lagali su jedno drugo kako ne mogu bez ovih igrica, uzdisali sve neizgovorene čežnje, a u sebi sigurno mislili neke druge misli,tako daleke, a opet,tako strastvene.

- Moram i ja u buduće tako.

ON

(misli)

Ujutru prvo idem na pijacu, potom kod brice, napokon radi, moram konačno da obrijem ove brkove, smetaju njenim trepavicama koje ne vole grubost.

- Jao, srećo, kako si mi nedostajala!

(misli)

Obrve mi  skrivaju kapljica znoja kada lažem. Sebe i nju, ovu čudnu sa mreže, seljanka je ali i jeste to. Mojoj pravoj se ne sviđam čupav,  briga me za seljanku  sa fejsa. Reći ću brici da i njih uredi.

- Tu sam, tu sam, ne brini. Nego sam proveravao da li mala spava.

(misli)

Joj kako smara, možda sam ipak trebao onu broj 2?

PRVA

(misli seljanka) kakav oksimoron!

Da li da kuvam kupus s junetinom  ili supu i renflajš?

- Da, da ljubiću te do jutra. Čekaj samo da uzmem jednu jagodu i šampanjac.

(misli)

Kad sišem srž iz govedje kosti podseća na zvuk kada mu ponos dižem, sve cokćući jezikom, mljackajući i žvaćkajući dok on cvili

- Čujem  te mili, mmmmm…

ON

 Nervozno tipka po tastaturi izgubljenih snova i iluzija.

- Ajde dušo, samo još malo.

(misli)

Nadam se da će da mi pošalje selfi, a ne one pesmičice za prvi razred osnovne.

-Oh, konačno. Uživao sam. Mirnu noć ti želim.

DRUGA

- I ja sam.

Odgovara dok seče nokte na nogama i bira lak kojim će da ih namaže, za sledeće slikanje.

- Idem da ti napišem pesmu.

ONA PRVA, A MOŽDAI TRIDESETPRVA  ILI KO ZNA KOJA:

(misli)

Evo već tri sata se pišu. Šta  toliko pišu?

 A opet, zašto mene nije zvao? Šta ta ume bolje? Moram još da vežbam.

Postaje zelena od muke. Zato što njena lampica nije večeras svetlela bojom

- Kreni slobodno, zeleno je…

Šarene boje noćnih svetova se lagano gube pred zoru. Svi tonu u san, kratak, nedovoljan. Uskoro stiže budjenje, jutarnja mučnina i gadjenje. Do sledeće noći. Bez sna.