Zimske gume

Kad god sam u mogućnosti, pokušavam da izbjegnem gužve, tako što planiram da ono što moram da uradim, učinim to prije ili kasnije od ostalih. Tako sam i u posao kupovine automobilskih zimskih guma ušao desetak dana ranije.

Odem kod  prodavca autoguma, kod koga kupujem ili mijenjam gume decenijama. Ni najbolje, ni najgore, ni najskuplje, ni najjevtinije, takav je uvijek moj izbor. Ponuda oskudna, jer je sve podređeno finansijskoj moći okruženja, opštem padu standarda. Nekako se dogovorimo, platim, ali će gume sa skladišta stići sutra. Javiće mi, nema da brinem. Ne godi mi da opet odsustvujem sa posla, ali, šta je, tu je.

Pola sata prije podne sledećeg dana stigle su gume. Zadovoljan sam što sam u prilici da riješim redovni sezonski problem prije gužvi, kada većina vozača po slovu zakona montira zimske gume. Nikoga ne čekam, odmah u proceduru. Godi mi što je kupovinom  novih guma montaža besplatna. Dok majstor radi svoj posao, posmatram kako auto izgleda iz žablje perspektive. Majstor kaže da je to desetak minuta posla, ako se ne iskomplikuje. Ma nije operacija srca da se iskomplikuje, više liči na odstranjivanje slijepog crijeva ili bruha, rutinski posao.

Auto je ponovo na točkovima, majstor doteže matice, a ja ubacujem ljetne gume u gepek i ispred zadnjih sjedišta, moleći boga da ih ne uprljam. Pa dobro, iako ih uprljam, sam ću ih oprati, nema frke.

Zadnji točak. Zuji pneumatski uređaj kojim se dotežu vijci. Nekad se to radilo ručno, sa onim velikim ključem, nikad dočekati da se posao završi. Šta ti je tehnologija, u svim oblastima olakšava život. Majstor opsova. I ja bih, da sam znao šta se događa i šta me čeka. Neće jedna matica da se zavrne. Neće ni da se odvrne. Majstor zove starijeg kolegu. Tek tad primjetim da je vulkanizer mlad, novi. Mora se demontirati. Skinuše lako četiri vijka, baksuzni ne može. Kuči otud, lupi ovdud, nekako ga odvojiše od točka. Oštećen vijak, montiraće ga na silu, označiće ga, ali moram kod automehaničara da ga zamijenim.

Procedura mi je poznata, jednom mi se to desilo, ali kod drugog vulkanizera. Zato više ne idem kod njega. Rekoše mi da tu u blizini ima dobar majstor, koji će mi to uraditi čas posla, za male pare. Gvožđe se kuje dok je vruće, te ti ja odmah kod majstora. Moraš kupiti vijak, pa dođi poslije četiri sata, ali mi javi da ti neko drugi uleti u termin.

Prodavnica autodijelova preko puta. Tek kad sam dao saobraćajnu dozvolu, poslije pet-šest minuta, nađoše vijak i maticu. Preporučiše mi da uzmem dva kompleta, jer obično, kad se to desi, bude više oštećenih vijaka. Malo sam se lecnuo kada mi je saopštio koliko koštaju, ali može kartica. Riješim da pokušam riješiti problem kod prijatelja, koji mi inače i održava ovaj auto. Pravac na drugi kraj grada. Ni on ne može prije četiri, ali i tad da ga zovnem, da vidimo kako stoji sa vremenom. Pokušava da mi pomogne da nađem drugog majstora. Svi zauzeti. Neću te zvati, doći ću u četiri, zvaću te jedino ako problem sam riješim.

Krenem redom, od automehaničara, do automehaničara. Neki neće, neki ne mogu. Ali, imam ja svog majstora i svoje vrijeme, od četiri, pa dok ne završi. Negdje iza pet skida točak. Nije jedan vijak, nisu dva, već tri vijka su oštećena u nasilnom montiranju i demontiranju točka. Ni sam majstor ne zna kako je uspio odvrnuti vijke. Naručuje još jedan vijak u istoj prodavnici, jer samo oni ih imaju. Poslije dvadesetak minuta iz prodavnice donose vijak, a matice nema. Biće za koji dan, a do tada smijem voziti, ima ona četiri koja nose teret. Kad kupiš maticu, sam je zavrni i dotegni, ključ je dio opreme u autu.

Za nekoliko dana navratim u istu prodavnicu autodijelova. Popis. Obiđem sve prodavnice u gradu i okolini. Nema niko. Drugi dan, opet na isto mjesto. Nemamo sada, biće u četvrtak. Naiđem u četvrtak. Biće sutra. U petak, bilo je, ali se prodalo. Ne mijenjam samo ja gume, i drugima se to dešava. Evo ti vizit karta, pa nas zovi u ponedjeljak, da naručimo za utorak. Zovem u ponedjeljak. Nije lako dobiti broj, ali sam ja uporan. Imaš li šifru matice?  Naravno, čuvam račun od prethodne kupovine, kao najveću dragocjenost. Naručićemo sutra, najbolje je da dođeš dva dana kasnije.

Sad sam na čekanju. Auto nam treba, sad ga vozi supruga. Upozorio sam je da ne žuri, da pazi i da se moli Bogu da se ništa ružno ne desi. Dok ne nabavim vijak.

Razmišljam, ako ikad uspijem da ga kupim, da li da ga zavrnem sam, što inače nikad ne radim, ili da odem kod vulkanizera koji mi taj posao radi već nekoliko decenija...

Milan Pantić