Kratka priča

„Neću zaspati, jer bojim se da svanuće dan u kome će sve ono što pevamo tiho i usrdno, postati stvarnost.“

Iskrice detinjstva.

On je neki drugi svet.

Dijalog

Uradio sam to - iz ljubavi. Nisu u to poverovali, govoreći da apsolutno nema nikakvog smisla. Da li uopšte i uvek za sve postoji neko logično objašnjenje? I logičan odgovor?

Hteo sam nešto da izustim, a kandže su vec bile na mojim leđima. Vrat u njenim čeljustima.

Prestali su da se odazivaju na telefonske pozive, našli su neki način da se jedno vreme nevidljivo teleportuju, otac do crkve, sin do advokatske kancelarije, i da se ne pojavljuju na ulicama. Nigde ih nije bilo mesecima.

To je to.

Priča...

Pre toga “ništa”! Posle toga, “ništa”! Ali baš tada, nekako neprimetno, a ipak (moglo bi se reći) nasilno, volšebno, neobjašnjivo i sa očiglednom, a nepoznatom namerom, pojavio se jednog dana, jedan Stub.

Pages