Kratka priča

Živi i pusti druge da rade.

Odlomak iz romana „Malo nam za sreću treba“

Drveće kao da se oglasilo šumom.

Život je škola, sve ostalo su prepreke.

- Zar očekuješ da mi veruješ, kada me ne poznaješ?

Opet smo se uplašili i otišli na spavanje.

Blago rustične pločice boje cigle dijagonalno su raspoređene na podu njihove omiljene prostorije u stanu. Svetlomrki kuhinjski elementi su paralelno namešteni, sa po jednom radnom površinom na suprotnim stranama, tako da oboje mogu, u isto vreme, nesmetano da stvaraju omiljene buduće zalogaje.

Onda bi počinjala da živi. Nije taj osećaj, znala je to, mogla otkriti nikome, ne bi bilo fer prema deci, kako bi se samo tužno osećali, da su znali.

Izgubljenost rađa svesne ljude.

Ali sav taj raj je najedanput počeo prestajati to da biva, i broj posetilaca se počeo rapidno osipati. Niko nije znao zašto.

Pages