Kratka priča

Priča za priču

Jednostavno obožavam sve prirodne magije i čuda, koje su toliko sveprisutne i „obične“, a toliko neuhvatljive i nevidljive. Možda je i ljubav takva?

Opet se obreo u mestu iz kog je otišao, u kući koja se ama baš nimalo nije promenila. Sve je bilo na istom mestu. Uhvatio je sebe kako sve više i više liči na oca, a smeo se zakleti da nikad neće biti takav!

Hrana je Božji dar, ali ovo nije hrana. Zašto nas ovako muče? Zašto nas lepo ne poubijaju kao pse, nego nas tiho dave u ovom đubretu?

Sve to išlo mu je na kurac, ti komentari, teme, kritike o hrani, a ponajviše grupa vegetarijanaca, koja je uzimala samo neke salate od patlidžana sa gomilom biljaka, koji su bili između roštilja.

Milutin je krenuo malo kasnije. Išao jepolako, nogu pred nogu, zastajao, razmišljao. Gledao je njive pune žita koje je ove godine rodilo kako odavno nije. Talasalo se, boje su se prelivale u svim nijansama, sve dokle pogled dopire. Maštao je o jednoj velikoj njivi, pa još jednoj...

Bio sam spreman za posao.

Otkrio sam jedan čudesan svet, svet majki i sinova.

Dočekali smo ih mlakim aplauzom.

Sirotinjski sobičak, skoro da miriše na neku čamotinju; piksla puna otpalog rezanog duvana i dve šolјe kafe. Oseća se neka samoća u prostoriji koja nije okrečena odavno. Paučina u jednom uglu, ispletena na neki čudan način. Neprijatan miris oseća se sa poda, kao da ženska noga nije kročila godinama, pa je higijena zapuštena u onoj meri u kojoj bi mogla najviše da zasmeta u rođenim čistuncima. Prašnjavi televizor i na njemu progoreli stolnjak. Slika iz studentskih dana na njemu. Sobu krase police prepune knjiga, razvrstane prema oblasti kojom su se bavile.

Pages