Kratka priča

Ove noći mu se tuga ponovo zavukla pod kožu. Opet se duboko zagledao u hladne talase koji su se presijavali u polumraku njegovih misli, ali je bol i dalje bio sastavni deo njegovog umornog tela! Bol, nesanica, strah od prošlosti, lavirint pitanja bez izlaza. Po ko zna koji put, njegov pogled je ponovo bio mutan od suza. Napalo ga je sećanje! Nije mogao da zaboravi strahote koje je kao vojnik preživeo na karauli Košare, sa samo devetnaest godina. Nadao se da će voda odneti i sećanje i bol i misli!

Ne možeš svima da otvoriš vrata, onda više nemaš svoja vrata

Danas je taj dan. Danas mu je i rođendan. iznenadiće ga, ionako mu nije kupila poklon, sve je dala advokatu. A on uvek sve razume. Duša mamina.

Pojačana zavodljivom bas linijom i sladostrasnim šaputanjem „Ž tem

Njen prvi komšija, ratni veteran, onaj koga su viđali samo uveče kako izlazi ili dolazi jako kasno i stvara nekakvu buku, je jedne noći ispraznio tri šanžera iz ruskog kalašnjikova. Stradalo je pola komšiluka.

Oni su ponizno klimali glavom i srećni su a mi, koji dobijamo sve na kašičicu, postajemo nesvesni sreće koja nas okružuje.

Njena snaga jača tamo gdje je neuništivo najsvetija.

Jer, složio bih se sa tobom i podržao te u mnogo toga, da si racionalniji i da tvoj jedini pogon nije mržnja i sila.

Pusti vreme neka odnese svoje breme. Tiho i polako, stopalima kroz oblake hodi, srce neka te kroz najtajanstvenija mesta vodi.

I kroz tmine i svetla prođi... Ja ću te čekati, samo dođi.

Možda ću biti i sed i beo, ali čuvam ti veo. Možda me prepoznati nećeš zbog bora na čelu, osmeh će mi biti isti, sa rupicom na obrazu levom.

U ruci će mi biti buket sa cvećem koje najviše voliš...

Čekao sam da stvarnost nagovesti svoje postojanje.

Pages