Kratka priča

Videla je sebe u svima njima po malo. Bila je ponosna.

Prvo što je ugledala, posle višedecenijske hibernacije, bila je Ona, njena slika joj je  oduzimala dah. Znala je gde se nalazi i zašto je tu. Bila je umorna, ali je osećala kako joj se vraćaju snaga i koncentracija, kao i ostale funkcije. Na ekranu su se smenjivale cifre i druga, razna obaveštenja. Povremeno su se pojavljivale reči dobrodošlice, zbog kojih se devojka nasmeja i pomisli kako su vrhunski naučnici Svegalaktičke organizacije na sve mislili.

U samovanju, izabranom da lepota ne odlazi uzalud u oči nedostojne lepote, poželela je da iza sebe ostavi portret.

Pokojni je stric pod tim drvetom zaprosio strinu, a ona pristala i u stablo su bili urezani njihovi inicijali.

Ne tražim zavičaj, znam odakle sam, tražim samog sebe.

Ana, jednostavno, nije pila čaj.

Bila si sva od znakova. Bila si znak.

Izvlačiš me iznad površine vode, zadržavaš dah, a ja zadržavam želju da preživim.

Na nekom stotom kilometru neobjašnjivih laži od bajki, naiđem na prelepa vrata koja se preda mnom sama otvoriše.

Tu iznad njegovog stola, stajala je slika, portret neke prelepe žene, izraženo prodornog pogleda.