Kratka priča

Tu iznad njegovog stola, stajala je slika, portret neke prelepe žene, izraženo prodornog pogleda.

Spustio je klikere na moj drhtavi dlan. Moj otac, ili ono što je od njega ostalo.

Sada je ionako sve jedno. Danica je odlučila da prestane da postoji.

Mjenjam se u osobu koja je dugo čekala da joj se posvetim, otvara mi vrata zrelog doba, osmjehuje mi se sa sjedim pramenovima kose i raduje mi se.

Trava joj je mazila gole tabane, meka i dugačka, mirisala je na gvozdene kapi rose koje je ona sama posejala po vlatima...

Sada dalje u šetnju, još malo i na počinak i već će doći jutro, ako ne bude baš spavao, još jednom će...

Sada dalje u šetnju, još malo i na počinak i već će doći jutro, ako ne bude baš spavao, još jednom će...

Sada dalje u šetnju, još malo i na počinak i već će doći jutro, ako ne bude baš spavao, još jednom će...

„Da li si spremna da doživiš nešto o čemu do sada nisi ni sanjala?“

...proći će čini mi se i život, a ti ćeš i dalje trajati.