Kratka priča

Psi su pametni, morao je znati da mu je lanac i parče hleba bolje nego reka. A nije znao. Glupo pseto.

Do sada si bio moj, njen samo povremeno, sada si postao njen, moj samo povremeno.

Želim da pobegnem, prvi put me je stid...

I, tu se svrha svetla izgubila i bila je izgubljena celu večnost, dok je on ponovo nije pronašao.

Već duže vreme je ova porodica ispijala samo čaše žuči, od meda nije bilo ni traga.

U meni nema ni kapi zlata…samo tmina onog kosmosa iz kog sam ispao na ovaj svet sjaja i topline.

"Čudovišta su pobegla iz bajki" - odlomak iz knjige u nastajanju

Tekšto je drama počela da se odigrava na nebu i svojom pojavom da mami ljudske poglede...

Dugo smo se kockali tako s dva prazna rukava...

Mirisima lavande umivam ruke, rukavice satkane od snova sanjam, lagano na svaki prst i u sebi razbrajam, za malo pomirenje, za vjenčanje, za najduže putovanje, za putokaz u noći, za najkraću patnju. Malo li je?  A i ne slutiš.

Gdje ovo vodi i gdje je počelo?

Negdje na rubu djetinjstva, u jednoj djevojačkoj sobi, prvi put sam zapisala svoje misli, činilo mi se da sam od tada prešla dug put, sada mi izgleda kao da sam opet na početku. Krug se zatvorio.