Kratka priča

Večitima,hvala na inspiraciji...

Osmehom i nevažnom pričom zahvali neznancu za veliku uslugu.

Kaže da je osetila i prepoznala gospođin miris. Bio je karakterističan – mirisao je na čisto rublje koje je smrznuto uneto u toplu prostoriju.

Lovac, ozaren predstojećim lovom, tražio je svoj plen.

Trebala im je samo ljubav, a oni su je otrovali zavišću, mržnjom, neverom, izdajom... Iz toga su se izrodile mnoge druge boljke koje su razorile plemenita i uzvišena osećanja i prikucale na stub srama – dobrotu i osećajnost.

A, baš je tog jutra imala težak pohod na srce, koje je tuklo bitke za razum u snovima o otetom i prokletom, o svesti i podsvesti protkanoj užarenim lancima jave ogrnute u crne kožuhe i zapaljenih očiju.

Došao je i taj trenutak. Svi su bili na svojim pozicijama. Nagrada je bilo mnogo i sve su bile primamljive. Sjajne i nove pretile su da nekome pokvare zacrtanu želju.

Gost portala Milosavljević Danijela

Podvukao je svoju ruku iza njenih leđa, trudeći se da joj ne dodiruje kožu, ali tragovi praha su ostajali na njemu.

Kažu da za sve u životu postoji određeno vreme i ako se to ne desi tada kada je suđeno nikada neće moći drugi put da se ostvari... Ovo je bio taj suđeni momenat.