Kratka priča

Kad suze uguše potrebu duše za vazduhom i ljepotom sunca prepuštale su se u plavetne, potom modre do mračnih dubina, zauvijek napuštajući ovaj svijet.

Sećam se da su se retke sijalice ispred nekoliko kuća oslikavale u nekakvoj bari pored pruge. Nekoliko kuća. Znači nije stanica. Znači nema javne česme. Gde će naći vodu?

Tako je bilo i sa njom. Nije bila najlepša, ali je bila moje najveće bogastvo kojim sam se ponosio i kojim sam se hvalio. Bio sam najsrećniji dok sam je imao...

Kuća

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Ja sam noćni leptir. Ja sam davno zaboravljena vila, nestala iz sećanja, nestala iz priča, a opet postojim i postojaću dok je vremena.

Deo drugi - slatki bol

Sećanja su navirala. Nikada neću zaboraviti kako me je još kao trogodišnju devojčicu vucarala po barovima u kojima je pevala kantri muziku. Da, moja majka.

Serija istinitih priča u kojima su samo imena učesnika izmenjena.

Kroz prozore je čuo kišu, gurajući leđima uz zid pokušao je da se održi na svojim klimavim nogama, činilo mu se da se zid ugiba pod njim ili se njegovo tjelo savijalo nesigurno, meko, nepouzdano.