Kratka priča

Autor Milan Neđić

Jedne večeri pozvao me je Žabac telefonom, sav usplahiren kao da je dobio picajzle.

– Ona tvoja tetka je opasna neka riba! – vikao je kao sumanut.

– Koja, bre, tetka, šta to bulazniš?

– Znaš da se povremeno viđam sa onom Zvezdanom iz Grafičke, onom dugačkom.

– Znam, onom odbojkašicom.

Prema nekom psećem redu I rodoslovu, svi štenci iz jednog legla treba da nose ime istog početnog slova. I tako, potomak moćnog, doduše u psećem rodu moćnog, Zevsa i keruše Zare morao je da se krsti imenom na Z. Sreća da tada još nismo znali za ovog Zelenskog, verovatno bi ga uvrstili u moderni rodoslov, tako da kučeći matičari prostrše pred mene spisak od desetak psećih imena u trendu. Zagor, Zilly, Zortan, Zevs, Zen, Zex I sve tako redom. Ona mala pufnica meke mokre njuškice gledala me je svojim umiljatim okicama sve govoreći:

Običan decembarski dan. Generalno: umor, teško disanje, bezvoljnost...i još kada znate da je petak i da čekate gradski autobus pre podne, nije loše! Marija je uzdahnula pre nego što je ušla u autobus. Sada kreće borba za mesto, za vazduh, za smirenost radi preživljavanja. Baš je život jedna neponovljiva avantura! Pomisli ona sarkastično, ali, u stvari i jeste, samo treba obratiti pažnju na sve raznovrsnosti njegove pojavnosti... Poče da razmišlja o cvetu na sred puta, o izlečenju otpisanih, o raznim čudima koje je sama doživela...

Autor Miodrag Tasić

Autor Milan Neđić

Оsеćао sаm nеpriјаtаn pоglеd, zurеnjе u mојu lеvu strаnu licа. Ćutао sаm bеsnо, uzаvrеlо, аli nisаm rеаgоvао. Lupkајući prstimа pо šаnku u tаktu nеmirnоg pоglеdа, putоvао sаm оgrоmnim оglеdаlоm. Lаžеm, pоvrеmеnо bih pоkušао dа prеpоznаm lik, аli nisаm uspеvао. Skrivао sе izа nејаsnоg pоlumrаkа i оblаkа duvаnskоg dimа.

Bio sam strašno ljut na njih dvojicu. Razmišljao sam da s njima nikada više ne progovorim. Šta će mi takva gamad? Sebična indolentna gamad koja ne zaslužuje da se neko, pa bio to i njihov najbolji drug, grize zbog njih. Zato ih nisam pozvao da u četvrtak popodne odemo na onu smor seansu u Dom molitve. Ako hoće da idu neka idu, a ako neće, zabole me. Bio sam stoprocentno siguran da mi Anđela neće zameriti što sam za najbolje drugare izabrao dva  kompletna idiota. U stvari, ljutiće se možda malo pa će da je prođe.

Autor Milan Neđić