Krvi (poezija)

Krvi moja uludo prolivena,

čijim si smehom danas zalivena?

Jadnice i mučenice koraka smelih-

manitog srca i želja belih.

Pusta ti slava vazda bila,

ko te natera da tečeš iz vena i žila?

Milostinjo i prokletinjo;

Božja pravdo i đavolova avetinjo!

Usude moj i moja svetinjo!

Dok si dugu starost sanjala,

grešna te je mladost po javi ganjala.

Krvi moja pogano ti seme,

šta učini to grešnice od mene?

Zar si morala i ovako vrela, još da vriš?

Nad ognjištem sviju ti sama da bdiš?

I gde god je nepravda krenula slobodu da dira,

tamo tebi nije bilo mira.

Krvi crvena: od nadanja, od padanja, od lošeg vladanja,

od vera i nevera, juga i severa.

Crvena: od žara, od svog dara, od hiljadu ljudskih zala,

od mirne vode i ljutih vala...

Krvi! Niko da ti kaže hvala.

Ni kap tuđe tražila,

a litre sebe dala.