Alhemija žudnje

Pogled na more je pogled na moguće – Paul Valery

Grebeni od kostiju, najnovija zbirka Borisa Kastela, treća po redu za samo godinu i po dana (More u naručju, Zevs u budvanskom kasinu) svedoči o tome da se Boris Jovanović raspisao. U to nema sumnje. Ali da se ne rasipa stihovima tek tako, jasno nam je već  iz samog naslova. Grebeni od kostiju?! Pomislio sam prvo zašto je nije nazvao Lavande balerine. Baš lepo zvuči: šareno, lepršavo, veselo, čarobno, romantično...ali, avaj. Niti je Kastel romantični pesnik toskanskih brežuljaka niti je ovaj Posejdonov miljenik naivan. Zna od dobro da će ova zbirka, satkana naizgled od sitnica-koščica, tek prelomljena kroz svest čitalaca dobiti pravu vrednost.

Na lekovito poetsko krstarenje, između ovih divnih korica, poveo nas je čovek koji je u pola tikve sipao kišnicu, ronio između špilja, veslao na galijama, oslobodio antičke kipare sujete. Junak sa srcem od sredozemlja koji je plivao od Antartika da bi se skrasio u Jadranu u kućici od korala. Čovek koji se žrtvovao okeanu otrovan morem, trkao sa morskim konjićima i bežao pred glodarima istorije u odbranu večnosti. Nekada je pohodio Kleopatri u svatove, a danas kači brodske zastave na prozore umesto zavesa.

Dečak koji se otisnuo sa pepeljastih obala stare domovine, plovio umotan u jedra oko ostrva Mamula, osluškivao ples lavandi u krševitoj Hercegovini, slušao psalme grčkih monahinja i ronio sa delfinima do zlatnih dubina.

Momak koji je ispijao sovinjon bez leda sa bogovima Olimpa, tumačio proročanstva Hadrijanove biblioteke, krao mastilo pesnicima Helade, kačio čipkane oblake po zalivima kao venčanice izvađene iz starih škrinja, dopisivao se sa Servantesom, Markom Polom i jeo sladoled od kupina sa Aristotelom od koga je naučio da je san mali trening smrti i ništa drugo.

Mladić koji je kitio bludnice lovorikama, venčavao se nimfama, vanbračnim vilama skrivao preslice i šio spavaćice od školjki, osluškivao poj rajskih ptica, silazio u podrume pune bocuna kvalitetnog vina. Mladić koga je medom pojila Neptunova verenica. Rob preplanulih žena čije bradavice imaju ukus muškatnog oraščića i čija koža miriše na karanfilić, mazao ih je kokosovim mlekom i hranio suvim smokvama, 

Ovo su stihovi gospodina sa kardinalsko crvenom maramicom na reveru persijskih motiva, kome je Njegoš pomalo pripit i opljačkan kucao na vrata.

Zamerili su mu što je Evropu nazvao babom, što je mitove kao čarobnjak vratio talasima gde im je i mesto, i to što se uopšte vratio sa Itake sa tintom u naručju. I zato, što je rekao da će krilate knjige kroz okno raja uleteti, kao da to nije istina. Dočekao je sede vlasi zadovoljan i ostvaren kao književnik, te sad sedi pred konobom u noći skupljoj vijeka i vratove presečenih legendi svijetlošću zašiva. Jasna stvar, ko veruje u mit odnosi pobedu.

Monah od bakalara XXI veka proboden sa sedam strela, apostol talasa i hodočasnik sunčanih staza. Pesnik po kome su jednu kulu u Kotorskoj tvrđavi nazvali njegovim imenom – Kastel.

Rekoh ja još ranije i zapisah, jedan je Kastel ostalo su porušene tvrđavice. Postoji razlika između poezije drugih pesnika i poezije Borisa Kastela. U prvom slučaju šetamo duž obale po stihovima koje je neko drugi napisao. U drugom slučaju krećemo u slobodnu plovidbu morem, ne znajući kuda će nas ona odvesti. Opasnost dakako postoji ali ona ne vreba u formi ni u sadržini, već u tananim porukama, u paučinasto-vilinskom tkanju kojima su pesme prožete. Bogata i nadasve iskrena ponuda koherentno podastrtih pojmova i opisa po kojima ponire traganje za smislom (u potrazi za sudbinom), iz ove moje kopnene sfere mišljenja deluje kao kruna dosledne umetničke misije.

Još od prve zbirke pesama, od pre dvadeset i više godina, zaveli su nas raskošni stihovi poškropljeni slanom vodom iz plavih dubina. Dekadentni stihovi puni čiste emocije, poderani vetrovima, izgrebani o kamene bedeme kao zastava i uglačani poput  listova  starog brevijara. U pobuni protiv interpunkcije, reda stvari i pogleda na svet izjednačenog sa logikom, pošli su u daleku potragu za svojim mediteranom ponevši sa sobom samo ukus prezrelih maraski i njenog golog tela, jer Mediteran može biti svoj ili ničiji.

Od knjige pesama Beskopnik, tog emotivnog dnevnika napisanog etričnim uljem mladih godina i bogatog iskustva, svima je bilo jasno da se radi o stihovima o koje se čitalac ne sapliće već plovi jezikom okeana. Rečenice bez brnjice na ustima, ne natrunjene politikom i cinizmom postale su temeljac novoj epohi poezije.

Zbirka Grebeni od kostiju potvrđuje da prava umetnost nastaje eliminacijom nepotrebnog. Vitraž od stihova poput mozaika oživljenog suncem juga zavodi nas i poziva na igru. Reči, ogoljene do gole kože, odnosno kostiju (čitaj duše), vode nas pravo do istine koja se u ovom slučaju lako razumeva jer jezik oslobođen strasti nosi univerzalna značenja. Gramatika očiju plavljih od mora Itake progovara jezikom  ljubavi.  U pitanju je dekonstrukcija mita, tačnije, onoga u šta je mit pretvoren u savremenom svetu. Današnji život, mada lišen avanture u velikoj meri, nije lišen smisla. Ili bar potragom za istim. U vremenu površnih nepovezanih, izdrobljenih opaski, gluposti i psovki, pitanja se umnožavaju u ogledalu papirusa. Savremene tehnologije različito izražavaju želju, ali je ne zadovoljavaju. A želja je vrednija od zlata i probija svaku logiku i poredak stvari. Pitanje, kako da prsten od bisera iz dekoltea bokeške školjke pretvorim u dijamant, svako od nas je makar jednom u životu  sebi postavio.

Ovo nije knjiga već brod natovaren pesmama koji ispituje granice svojih mogućnosti. Ovo je katarka sa stihovima koja plovi punim jedrima pod zastavom filozofije koja se podsmeva svim granicama. 

Ove su pesme ogledalo u kojima se svi vidimo. Ne treba da se plašimo, a još manje stidimo. U oku okeana sačuvana je tajna. Ko god pobere lovorike, pobednik biće more jer, kako reče pesnik, vječnost nije mondensko stoljeće/bez završetka/već okretanje kormila/bez vremena.

Poezija je, na radost čitalaca, konačno pronašla ko će da je piše. O Mediteranu izvan svega, oslobođenom geografskih i istorijskih granica. O moru, onom unutarnjem. 

Sledeća promocija, ubeđen sam,  biće u Delfima ili Troji.

Da zaključim. Grebeni od kostiju, 2018.god. Datum svedoči o vremenu izdavanja zbirke i služi za istoriju, katalogizaciju i protokol. Stihovi u knjizi, pak, sami za sebe nadilaze svaki trenutak i godinu jer zahvataju iz arhetipskog i univerzalnog izvora.

Umesto zbogom ostajte s morem.                                                 

(esej povodom zbirke Grebeni od kostiju - Boris Jovanović Kastel, 2018.)